Новости России, Сербии, новости со всего мира

Аналитика свежих новостей, выявление логики происходящих процессов

Од јутра до сутра

Од јутра до сутра Автор картинки:https://www.blic.rs/

Свако ко споји две епизоде серије „Јутро ће променити све“ суочи с чињеницом изневеравања наслова и не-изневеравања рефрена песме с уводне шпице: јутро, заиста, све променити неће у животима четворо главних протагониста, али ће све што видимо бити добра и сасвим огољена показна вежба шта је то ТВ серија, заправо. Волео бих да, макар у пројекцији, можемо да проживимо живот од хиљаду година и одгледамо једну серију која ће управо толико да траје, кладим се да бисмо се уверили да сви ликови у серијама, па и ово четворо, заиста могу овако још дуго, дуго... а да ми не померимо лествицу очекивања ни за милиметар.

Цена тог прилагођавања радње „развлачењу пите“ јесте страшно снижавање интензитета проживљеног, ликови више уопште не стреме заокруживању својих функција у наративу, костур радње намерно избегава да очврсне и утегне се, да би га отворио за што већи број догодовштина, са што више каприца и уроњености у „прозу“ .

Ликови, који би у било ком филму из 80-тих били споредни делови контра-радњи, одједном постају страшно битни, а њихова прикљученија постају права мала школа лажног живота. У нашој колонијалној ситуацији то постаје посебан проблем, јер се оне појављују и као „лажни глас“ и непогрешиво, износећи тобожњи „прљав веш“ и „стања“ , промашују сваки иоле битан проблем, којег се, као, дотичу. Још што професионализам екипе (на завидном нивоу) служи само као „маска“ и забашурује испразност садржаја.

Све је дакле одлично одглумљено, снимљено, монтирано и озвучено, само што то „све“ не заслужује толики труд и чак, напротив, да је ту мало примесе истинског треша - разоткрила би се суштинска урнебесност доживљаја, рецимо, асистентице на факултету која, одједном, открива да је лезбејка, те се приватава са студентима и проналази сапутнице по караоке-баровима; а њен брат напушта амерички универзитет, тек да би се подвргавао „теорији заостале средине“ , те завршава радећи у градском зеленилу да би, у још једном „преокрету“ сусрео бившу девојку на травњаку, а она га, посао увела у посао с машином која процењује ко је идеални кандидат за посао... ; један од њих направи дете својој љуби, која у међувремену нађе дечка, па је он принуђен да се савладава и, на неспретне начине, настоји да одговори захтевима очинства... ; а четврта другарица нпр. има јако мало времена да одлучи хоће ли да прода постер с потписом Дејвида Боувија или не...

Па то је, некад, у срећна времена, био садржај за Џона Вотерса, а не за оволику озбиљност и нагваждање о „положају омладине“ .  Али, ето, шта је ту је, добар део гледатељства је преварен да је то све то прави „дашак живота“ и да су, сад, након двадесетак епизода овога, сви паметнији и освешћенији.

Но, управо је то најпозитивнији резултат отелотворавања света Маје Пелевић: што се на њој показује општепогубан утицај серија на перцепцију. И ето, ни најдовитљивији гледаоци више не умеју да разликују ексцентричну измештност од реализма (да не кажем: реалности) .

 

 

Подробнее
Автор: Растко Тејин

Зас*анка за војникe

Зас*анка за војникe Автор картинки:https://www.imdb.com

Kaд неко буде гледао једини филм о Првом светском рату снимљен у поретку који је „затирао све што је српско“ , пре неких пола века, и даље ће веровати да је Србија у том рату победила.

Кад буде гледао филмове из данашње Србије – неће.

Најновији урадак из серијала „Аустро-Угарска побеђује на свим фронтовима“ долази од некада врло перспективног српског Холивуђанина, Гаге Антонијевића („Спаситељ“ , „Тврда лова“...) , који се, нажалост, подстакнут  „тврдом ловом“ Марка Мишковића, удружио с Наташом Дракулић, те почео да креира слику наше садашњости (“Убице мога оца“) , али и прошлости („Убице мога прадеде“) .

Тотално праволинијски скуп смехотресних епизода у којем српски војници трпе издирања и бахаћење свог претпостављеног, гађају својим хаубицама своје снаге, даве се масовно након што се, невешто склепан мост, уруши под њима, после чега се инжињер убије, марнишу, сањају сисе и ракију, све док Аустријанци не дођу на готово и, у једној крајње антиклимактичној „завршници“ (на силу превазиђеној спотовском секвенцом) , побију их све.

Сниженог интензитета у свему, филм обилује примерима „јунаштва“ углавном на линији претпостављени – војници, где ови други вештим смицалицама успеју да избегну стрељање, батине, жртвовање итд.

Тако, ако нисте знали, усред Светског рата, наш главни непријатељ није непријатељ, него наш претпостављени. Не дајте да вас лажу, ово није ода српском војнику, него филм који (aли, само можда) пуца на то да буде неки нови „Атак“ , Олдричев или Тавернијеов „Капетан Конан“ , нешто што “проблематизује“ војну субординацију, као и, на општечовечанском нивоу, питање „зашто су људи звери“ и убијају једни-друге, углавном Срби - Србе.

Али, Олдричево или Тавернијеово (или Де Палмино, Стоуново, Ричардсово, Мелвилово...) ремек-дело успевају да прихвате рат као чињеницу и датост, при којој је људска природа стављена на најтеже испите и мами из ове најбоље и најгоре, па да се с те позиције обрачунавају с бирократизацијом војске, манипулацијом људским животима, медијским обманама и сл. Код Антонијевића рат никако да почне, рат је све време некакав ситан неспоразум у коме су једино неоспорни јуришајући Аустријанци. Права илустрација „Дана примирја“ .

Сад чезнемо да видимо неки немачки или аустријски филм на ову тему, те сазнамо како они обележавају своје „поразе“ .

Постоји много начина да се сахрани српски војник. Најчаснији је онај који у филму примењује сад већ легендарни Небојша Глоговац, ископавајући затурене кости и дајући им помен. Други начин је да им приредимо достојан уметнички омаж и уведемо их у културу сећања.

Антонијевићев филм, у том смислу, више личи на скрнављење гробова.

Подробнее
Автор: Растко Тејин

Северни ветар над јужним небом

Северни ветар над јужним небом Автор картинки:http://nsuzivo.rs/

Да се вратимо на почетак, овај филм јесте пре свега (оправдан и охрабрујући) тријумф Милоша Биковића, руског филмског миљеника потеклог из Србије, који сада „прети“ да затвори круг и постане Том Круз (можда рађајућег) Холивуда „источног ареала“ - што би значило запоседање тржишта од стотинак милиона људи. Можда је то добар замајац за нови узлет српског филма, за шта је главни предуслов да он, у време кад су се многи холивудски „богови“ показали тек као човечуљци из Оза, постане стварно српски.

Подробнее
Автор: Растко Тејин

НЕМАЊИЋИ: ГАЂАЊЕ КРАЉЕВИНЕ

НЕМАЊИЋИ: ГАЂАЊЕ КРАЉЕВИНЕ Автор картинки:www.rts.rs

Да ли из таквог погрешно схваћеног приступа стоји идеолошка израубованост или обрнуто, мање је битно – тек, ми и даље, тридесетак година од лажног „Боја на Косову“ можемо да се машамо коментара „боље и то, него ништа“

Подробнее
Автор: Растко Тејин

„БЕЗ ЉУБАВИ" И ДРУГИ ЗЛОЧИНИ

„БЕЗ ЉУБАВИ" И ДРУГИ ЗЛОЧИНИ Автор картинки:http://www.russianartandculture.com/wp-content/uploads/2017/10/Zvyag2-212x300.jpg

Руси су превазишли сами себе, то јест успели су да направе гори филм од „Матилде" и успешно су га кандидовали за Оскара.
У НБА лиги се, кад неко симулира фаул, каже да је то „фаул вредан Оскара" . Е па исто то може да се каже и за „Без љубави" . Фаул и зато, у сваком случају, вредан „Оскара" . Због свега тога би можда требао да буде приказан на Ол-стар мећу а ме у биоскопима.

Подробнее
Автор: Р. Тејин

О БАЊАЛУЧКОМ „МЕСУ”

О БАЊАЛУЧКОМ „МЕСУ” Автор картинки:http://mojabanjaluka.info/media/articles/54f1e-11133701_1548890672040414_8125681031329636563_n.jpg

О бањалучком ћевапу на филмски начин

Подробнее
Автор: Р. Тејин

ЈОШ ЈЕДНО УБИСТВО У „ОРИЈЕНТ-ЕКСПРЕСУ”

ЈОШ ЈЕДНО УБИСТВО У „ОРИЈЕНТ-ЕКСПРЕСУ” Автор картинки:http://www.geekfore.com/wp-content/uploads/2017/11/murder1.jpg

Поглед на још једну екренаизацију Агате Кристи.

Подробнее
Автор: Р. Тејин

„Матилда”

Што више филм одмиче, све је мање јасан значај Матилде Кшешинске у целој причи, иако се аутор труди да је прогура на што више кључних места. Њен каријеризам, лакомисленост, потпуно нејасан однос с извесним доктором Фишером, упослеником тајне службе као и са бившим љубавником који, у једној сцени која буди "џемсбондовске” реминисценције, бежи из резервоара у тајној просторији за мучења непријатеља државе, низ пуких случајности кроз које пролази, а које воде „драму” ка „разрешењу” – све то још више претвара њен фицкионализовани живот у низ бесмислених каприца и оставља Матилду (чак, вероватно, у односу на праву Матилду) сувише бледом и недовољно трагичном да би била средиште оваквог филма. Уосталом, сам избор глумице указује на покушај да се еротски потенцијал Кшешинске пренадува, онако како се у холивудским „екранизацијама” Библије пренадувава потенцијал Саломе и Марије Магдалене. У принципу, да је уместо Матилде представљен однос цара Николаја и његовог хрта, филм не би много изгубио, штавише, његова трагична усамљеност и изолација у односу на историјске околности само би добила на метафоричности и снази. Али Учитељ, макар због наслова, мора да инсистира на женском лику, који вапи да се пресели у неку сапуницу.

Подробнее
Автор: Р. Захарченко

СТО СЕНКИ НАД „СЕНКАМА”

А време „између два светска рата” пало је као жртва нечега што се, једном, звало Револуцијом. Испоставило се да тај израз има можда и већу тежину, него што се било која од страна надала и да стрељања из 45-те нису произвела само рупе у глави него и „рупе у глави”. Период се зато, и пре, углавном пропуштао кроз дебеле филтере: Шијан се, на пример, тиме врло вешто поигравао у „Маратонцима”, користио старе журнале као линкове, визуелни стил комедија из времена Алексића и Косте Новаковића, да би путем филма успоставио везу, изгубљену у архивама. „Кинотека” је била „наслеђе” на коме је он зидао своје „далекометно” виђење.

Подробнее
Автор: Р. Захарченко