Вести Русије, Србије, вести из целог света

Аналитика свеже вести, откривајући логику процеса

Главне вести

Протестанска естетика

Протестанска естетика Автор картинки:http://sind-obr.le.org.rs/

Срби воле да протестују. То је, ваљда, добар и брз начин да се пусте у погон сви успавани пориви за правдом и јунаштвом. Објекат борбе ту постаје скоро небитан и још је и боље (ради кретања у безбедним оквирима) ако Мурат и Фон Макензен буду замењени Весићем и Вулином.

Постмодернизам је расцеп између медија и живота довео до краја. Политичка стварност се испразнила од духовне и интелектуалне супстанце (званични симболи моћи су урушени а стварне, криптократске инстанце су, дубоко испод њих, већ скоро откриле својe чврсте темеље) и медији су се напунили сурогатима политичког бивања. То је јавно поље начинило плитким, обескорењеним и анти-интелектуалним, склоним шљаштавим ефектима и краткотрајним сензацијама. А то је, опет, омогућило да политичком сценом почну да крстаре незнавени, пуки перформери и комедијанти – Доналд Трамп и Борис Џонсон, Бели Прелетачевић, онај лик из Кијева, Весић & Вулин (добар назив за вечерњи шоу, зар не?) , који само одрађују посао (пуњења медијског простора обесмишљеним псеудо-политичким садржајем) , да би се обавештајне операције са стварним утицајем на душе и умове обавиле у што дубљој тишини.

У том смислу, наши данашњи протести чак могу бити отпор Вучићу, али не могу бити отпор „вучићевштини“ (атмосфери вучићевског цајтгајста) . Штавише, савршено належу на драматургију хаоса (потребну медијској игри) , координисану од стране оних који тајно (инстанце моћи) подржавају Вучића, док јавно (телевизија Н1, на пример) стварају „сиву“ алтернативу „црној“ стварности. Тако Н1 може успешно да наплаши Вучића да ће, у сваком тренутку, бити замењен новом кликом, ношеном на раменима масе, у оквиру које је правдољубивост, урођену српском народу, најлакше распирити па инструментализовати - због чега ће се он, Вучић, још више трудити да испуњава анти-српске налоге.

Логика „лажног двојства“ тиме бива испоштована, а оно што остаје на површини је пуко надгорњавање („Ја теби фашисто, ти мени диктаторе“) , без икакве дубље увезаности са оним ешалонима поретка (локалног и глобалног) у којима се стварно одлучује о (како се то лоше каже) „судбинама“ .

Што, дакле, протести буду дуже трајали, Вучић ће се, не би ли доказао да није исти као Бошко, а да је оданији од Јеремића, све великодушније бацати у наручје... (кога год да упишем, можда је већ сад потрошен) ... при чему ће се и Бошко указивати само као опозициони „battle ram” за разбијање капија телевизијских „утврђења“ са функцијом усмеравања  енергије „националног корпуса“ према унутра и „њима“ (а „они“ , пак не би постојали без „ових“) , уместо према споља. А Бошкове идеје (за разлику од оних Јеремићевих или Ђиласових, ако је „идеје“ добар назив за то) засноване на хришћанској саборности и народној демократији, сад трајно искомпромитоване и потрошене, никад неће моћи да буду „поунутрашњени“ део опозиционог пакета.

А ми? Пристајући на игру, доказујемо, по ко зна који пут, онима који нас баш и не миришу да и нисмо ни за шта боље од дубоких ровова ископаних између нас а сутрадан, не дао Бог, и још дубљих јама.   

Један од стварно добрих аргумената за кретање у бесконачне шетње је онај који каже да „нама годинама владају једни те исти људи“ . Не знам да ли је то добар разлог за протесте али то је, по Бојковом скромном мишљењу, најбоља вест у свему. Данашње човечанство плаћа цену смрти сакралних држава, с чврстим друштвеним вертикалама и престанку владавине краљева, кнежева и војвода (оних којима је владање дужност, повезана на круцијалан начин с њиховим животима, а не обичан „мрс“ и пословна гажа) и увођења категорије „професионалних политичара“ .

А то што „професионалних политичара“ у Србији нема више довољно, а што су се и они који су ту већ разоткрили као преваранти - значи да код нас, ипак, нема толико људи спремних да се тиме баве.

Зато се, у овако скученој Србији, ако већ неко мора да буде патриота, а неко издајник, не треба увек изнова чудити пред истином да је то, можебити, један те исти човек.

Нас задатак је, зато, стргање маски, а не придруживање карневалу. Ма колико, у недостатку боја на Косову или Брегалнице, овај био забаван.  

Подробнее
Автор: Бојко Банићевић

О свакодневним мукама возача камиона

О свакодневним мукама возача камиона Автор картинки:Познат редакцији

Ово је аутентична прича једног возача камиона о свакодневним
мукама са којима се људи из његове струке срећу, а медији о томе ћуте.
Пошто аутор исповести (благо измењене и пригалођене форми погодној за
објављивање) страхује од губитка посла, замолио нас је да његов идентитет
остане познат само редакцији.

Подробнее
Автор: Познат редакцији

С ОНЕ СТРАНЕ „МЕЂЕ“

С ОНЕ СТРАНЕ „МЕЂЕ“ Автор картинки:https://srb.news-front.info

Иако сви тврде да је „Балканска међа“ пала у право време, бојим се да је то аргумент (за филм) најмање заинтересованих. У неком другом тренутку, могли бисмо објективно да оцењујемо као конфузно парче direct to video палпа (што, у принципу, јесте) , без да ризикујемо статус издајника. „Међа“ је пала у право време само ње што се тиче. За све остало: Косово, кинематографију, руско-српско односе, касни коју деценију...

Подробнее
Автор: Растко Тејин

Програм радикалних промена у Србији (други део)

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Јагар није био Шабан

Јагар није био Шабан Автор картинки:http://www.novosti.rs/

Овај наслов многима неће ништа да значи. Ми живимо у времену где људи слабо познају прошлост, због чега у будућности праве грешке. Притом, немати истинске хероје значи - бити празан погодан за манипулацију. А да би се заборавили прави хероји, праве се антихероји и псеудо-хероји.

Шабан Шаулић је погинуо у саобраћајној несрећи која се догодила у Немачкој. Влада Србије је послала авион по тело Шабана Шаулића. Председник Србије Александар Вучић, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик и министар одбране Александар Вулин су изјавили саучешће породици Шабана Шаулића. Касније је Шабан Шаулић сахрањен у алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Смрт Шабана Шаулића подсетила нас је на то како се од обичног певача, зарад дневне политике, прави фигура од националног значаја. Војислав Шешељ се на твитеру успротивио преименовању улице Авде Карабеговића у улицу Шабана Шаулића. Селих Селимовић је у „Политици“ написао одличан чланак о великој улози Авде Карабеговића и значају за српску историју.

Ко је, дакле, Јагар  „који није био Шабан" .То је Капетан ЈНА, припадник управе за безбедност који је разоткрио планове о наоружавању Хрватске док је ова још била саставни део СФРЈ. Филм о томе је, у бившој Југославији, у време кад је показан на РТБ, али и показао како изгледа прави официр, људска и морална громада која је остала верна својој заклетви и која је радила свој посао не марећи за опасност којој се излаже. Живео је повучено и тихо, а Војсци Југославије, њеном врховном комданту, није био потребан. Зато је и био пензионисан у чину капетана прве класе. Преминуо је изненада а сахрањен је без медијске помпе, на Новом бежанијском гробљу. Јер очигледно - моралне особине које је поседовао Владимир Јагар нису пожељне у данашњој Србији.

Шабан Шаулић је, без сумње, за неке био важан и омиљен певач. За неке који нису слушали његову музику - и не тако битна фигура. Његова смрт је, међутим, злоупотребљена од стране власти, која је још једном доказала да је све што јој треба - медијка халабука.

Србија је у стању у каквом јесте, јер не поштује праве хероје, за њих чак и не зна. За то највећу заслугу има власт која од естрадних радника ствара величине, а праве великане не примећује.

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Тешко повређена српска девојка у Косовској Митровици

Тешко повређена српска девојка у Косовској Митровици Автор картинки:Српски Соко

Шиптарски радник је пао са скеле која је попустила. Греда је пала девојчици Весолој Kарамбашић, која је пролазила тротоаром,на главу. У бесвесном стању је пребачена у болницу. Одмах је ,са повредама главе и врата, прослеђена у Kрагујевачку болницу.
Зграда се ради у центру Kосовске Митровице.  Иначе у самом центру или како га Марко Ђурић зове „митровачка Kнез Михајлова".

Подробнее
Автор: Српски Соко

Политика

Програм радикалних промена у Србији (други део)

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Програм радикалних промена у Србији

Размишљање једног грађанина Србије, притом инвалида, о томе како би нашу земљу требало уредити тако да свима буде боље. Тезе су, сходно сугестијама читалаца и свих добронамерних људи, подложне допунама и променама. 

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Таблоидизација политике

Таблод и таблоидизација су два облика исте појаве. Развој се одвија. Нема таблоида без таблодизациј едруштва, ни таблоидног друштва без таблоидних новина.Телевизија је позорница те појаве. Најгоре се дешава. То је таблоидизација политике, и не треба да нас чуди, већ да ужасне.Кад политика постане шоу држава постаје циркус и то доноси трагичне последице друштву. Таблоидизација се појавила вишестраначјем, па и у Србији.

 

После петооктобарске револуције стиже једна изгустирана идеја са запада, која се код нас примила без проблема. Пројекат „Велики Брат” је почео као риалити шоу на ТВ Б92. Дошао је и медијски инвеститор из Аустрије који је покренуо дневне новине „Блиц”.Не треба заборавити и „Курир“. Овакве новине су развиле таблоидни концепт дневне новине: Под узбудљивим насловом велика фотографија, под њом што мање текста, што  разнобојније. Нелојална конкуренција озбиљном дневном новинарству црно-беле визуелне концепције чије тежиште је у озбиљно изложеној вести. Страни власник Блица се постарао да купи ТВ Кошаву и наставио са таблоидном стратегијом. Најзанимљивије је да је Б92 ударио темеље риалити шоуа, па је и поред оваког скарадног програма добио националну фрекфенцију .Јесу ли медијске власти сматрале да је шоу попут  „Великог брата“ потребан народу да би му се дало што више игара када је све мање хлеба?

 

Тако је почело отупљивање народа. Приватизацијом медија се прешло на основно правило капитализма:Згртање профита. Профит у новинарству зависи од читаности или гледаности, па је сензационализам постао основно мерило новинарства. Саблазни, шокирај, лажи...само продај новине, наплати рекламе јер је битан профит. Чињенице и истина су постали споредни. Новинари су постали слуге комерцијалног уредништва, а престали да буду корективни чинилац власти и савест друштва. Црне хронике су постале саставни и неизбежни део већине домаћих медија. Насиље фасцинира људе и скреће пажњу, па сад свако убиство у Србији има гарантовано место у црним хроникама. Што бруталније то боље јер скреће пажњу па обезбеђује профит. Читалац (гледалац) је срећан што је преживео, па је голим животом задовољан. Такав грађанин постаје делић публике која очекује само две ствари: Да не буде убијен и да има хране да преживи. Престаје да очекује било шта више.

 

Заглупљивању народа су допринеле и политичке „токшоу“ емисије и програми у којима гостују самозванци огромног ега и жељни пажње, а лажно се представљају као„политички аналитичари“. „Политички аналитичар“ је рогобатан и сасвим нетачан израз јер ти људи с аналитиком обично немају везе. Аналитичар је појам који значи врхунског и искусног стручњака, примене логичких дисциплина, сложених организованих структура попут безбедносних, банкарских, финансијских и статистичких. Идентитет аналитичара је обично непознат јавности због природе аналитичког посла. Данас се „политичким аналитичарима“ називају коментатори који са ТВ екрана и других медија објашњавају да је бело- бело, а жуто- жуто и фразирају како би задивили публику.

 

Један политички лидер је бахатошћу скретао пажњу на себе, то ради и сад, а међународни кривични поступак је претворио у театар апсурда где се, како изгледа, добро забавио. Пре XXI века су у се у политичком животу јављале бизарне особе које су добијале медијски простор. Например Боро I Мирановић „Мироточиви” краљ Црне Горе и Никола Шећеровски као кандидат за председника Србије. Године 2014. Се на председничким изборима у Украјини се појавио „Дарт Вејдер Олексијевич“, и привукао свумедијску пажњу. И код нас се већ јављају политичари који сматрају да је најважније бити „аниматор“јавности. Сећате ли се „Леденог изазова“? Хуману идеју је политичар искористио за самопромоцију уместо да их привуче идејом и програмом. Други изводи музичку тачку у Скупштини. Када се усвоји правило „хлеба и игара“ неминовно долази до пропадања. У циркусу без истине и правде нема напретка. Што пре то схватимо створићемо предуслове да буде боље.

 

Аутор је магистар међународних односа

 

Тескст је изворно објављен у дневном листу „Политика“ у рубрици „Погледи“ 27. марта 2017. године

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Маћеха друге Србије

Маћеха друге Србије Автор картинки:http://s.tf.rs/2013/12/14/Cedomir-Jovanovic-Latinka-Perovic-2.jpg

Текст „Маћеха друге Србије“ је објављен 2006. у НИН-у, под насловом „Мајка друге Србије“. Он је прави пример како изгледа истраживачко новинарство. Текст је актуелан и данас, јер ко сумња у актуелност чланка нека се само сети фраза које чујемо из средстава јавног информисања. Фразе су, модернизација, демитологизација Косовског мита.

Подробнее
Автор: Зоран Ћирјаковић

Савез за Србију и њихов програм

Савез за Србију и њихов програм Автор картинки:www.espreso.rs

Савез за Србију за сада чине Демократска странка (Зоран Лутовац), Народна странка (Вук Јеремић), Левица Србије (Борко Стефановић), Здрава Србија (Милан Стаматовић), Заједно за Србију (Небојша Зеленовић), Покрет за преокрет (Јанко Веселиновић), Синдикат Слога (Жељко Веселиновић).

Како пише Недељник у броју 341-342 чекају се Двери (Бошко Обрадовић), као и Демократска странка Србије (Милош Јовановић), која може да се прикључи касније.

Иницијатива за стварање опозиционог блока је кренула од Драгана Ђиласа.  Ово је реакција на њихов програм

 

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Срби су већи европљани од саме ЕУ

Срби су већи европљани од саме ЕУ Автор картинки:Аутор познат редакцији

Ова слика говори много. Како о нама тако и чувеној европској унији, којој политичари теже, а народ презире. Мигран се слободно креће ауто-путем ка Новом Саду и даље ка граници, без икаквих проблема. Док се од полиција чланица ЕУ крију по шумама код нас слободно користе аутопут. Ми смо у већи Европејци од самих народа у ЕУ. Још један разлог да се не иде у ЕУ и доказ да ми имамо своје вредности и традицију и да нам никакав увоз правила из Брисела није потребан

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Економија

Друштво

Протестанска естетика

Протестанска естетика Автор картинки:http://sind-obr.le.org.rs/

Срби воле да протестују. То је, ваљда, добар и брз начин да се пусте у погон сви успавани пориви за правдом и јунаштвом. Објекат борбе ту постаје скоро небитан и још је и боље (ради кретања у безбедним оквирима) ако Мурат и Фон Макензен буду замењени Весићем и Вулином.

Постмодернизам је расцеп између медија и живота довео до краја. Политичка стварност се испразнила од духовне и интелектуалне супстанце (званични симболи моћи су урушени а стварне, криптократске инстанце су, дубоко испод њих, већ скоро откриле својe чврсте темеље) и медији су се напунили сурогатима политичког бивања. То је јавно поље начинило плитким, обескорењеним и анти-интелектуалним, склоним шљаштавим ефектима и краткотрајним сензацијама. А то је, опет, омогућило да политичком сценом почну да крстаре незнавени, пуки перформери и комедијанти – Доналд Трамп и Борис Џонсон, Бели Прелетачевић, онај лик из Кијева, Весић & Вулин (добар назив за вечерњи шоу, зар не?) , који само одрађују посао (пуњења медијског простора обесмишљеним псеудо-политичким садржајем) , да би се обавештајне операције са стварним утицајем на душе и умове обавиле у што дубљој тишини.

У том смислу, наши данашњи протести чак могу бити отпор Вучићу, али не могу бити отпор „вучићевштини“ (атмосфери вучићевског цајтгајста) . Штавише, савршено належу на драматургију хаоса (потребну медијској игри) , координисану од стране оних који тајно (инстанце моћи) подржавају Вучића, док јавно (телевизија Н1, на пример) стварају „сиву“ алтернативу „црној“ стварности. Тако Н1 може успешно да наплаши Вучића да ће, у сваком тренутку, бити замењен новом кликом, ношеном на раменима масе, у оквиру које је правдољубивост, урођену српском народу, најлакше распирити па инструментализовати - због чега ће се он, Вучић, још више трудити да испуњава анти-српске налоге.

Логика „лажног двојства“ тиме бива испоштована, а оно што остаје на површини је пуко надгорњавање („Ја теби фашисто, ти мени диктаторе“) , без икакве дубље увезаности са оним ешалонима поретка (локалног и глобалног) у којима се стварно одлучује о (како се то лоше каже) „судбинама“ .

Што, дакле, протести буду дуже трајали, Вучић ће се, не би ли доказао да није исти као Бошко, а да је оданији од Јеремића, све великодушније бацати у наручје... (кога год да упишем, можда је већ сад потрошен) ... при чему ће се и Бошко указивати само као опозициони „battle ram” за разбијање капија телевизијских „утврђења“ са функцијом усмеравања  енергије „националног корпуса“ према унутра и „њима“ (а „они“ , пак не би постојали без „ових“) , уместо према споља. А Бошкове идеје (за разлику од оних Јеремићевих или Ђиласових, ако је „идеје“ добар назив за то) засноване на хришћанској саборности и народној демократији, сад трајно искомпромитоване и потрошене, никад неће моћи да буду „поунутрашњени“ део опозиционог пакета.

А ми? Пристајући на игру, доказујемо, по ко зна који пут, онима који нас баш и не миришу да и нисмо ни за шта боље од дубоких ровова ископаних између нас а сутрадан, не дао Бог, и још дубљих јама.   

Један од стварно добрих аргумената за кретање у бесконачне шетње је онај који каже да „нама годинама владају једни те исти људи“ . Не знам да ли је то добар разлог за протесте али то је, по Бојковом скромном мишљењу, најбоља вест у свему. Данашње човечанство плаћа цену смрти сакралних држава, с чврстим друштвеним вертикалама и престанку владавине краљева, кнежева и војвода (оних којима је владање дужност, повезана на круцијалан начин с њиховим животима, а не обичан „мрс“ и пословна гажа) и увођења категорије „професионалних политичара“ .

А то што „професионалних политичара“ у Србији нема више довољно, а што су се и они који су ту већ разоткрили као преваранти - значи да код нас, ипак, нема толико људи спремних да се тиме баве.

Зато се, у овако скученој Србији, ако већ неко мора да буде патриота, а неко издајник, не треба увек изнова чудити пред истином да је то, можебити, један те исти човек.

Нас задатак је, зато, стргање маски, а не придруживање карневалу. Ма колико, у недостатку боја на Косову или Брегалнице, овај био забаван.  

Подробнее
Автор: Бојко Банићевић

О свакодневним мукама возача камиона

О свакодневним мукама возача камиона Автор картинки:Познат редакцији

Ово је аутентична прича једног возача камиона о свакодневним
мукама са којима се људи из његове струке срећу, а медији о томе ћуте.
Пошто аутор исповести (благо измењене и пригалођене форми погодној за
објављивање) страхује од губитка посла, замолио нас је да његов идентитет
остане познат само редакцији.

Подробнее
Автор: Познат редакцији

Јагар није био Шабан

Јагар није био Шабан Автор картинки:http://www.novosti.rs/

Овај наслов многима неће ништа да значи. Ми живимо у времену где људи слабо познају прошлост, због чега у будућности праве грешке. Притом, немати истинске хероје значи - бити празан погодан за манипулацију. А да би се заборавили прави хероји, праве се антихероји и псеудо-хероји.

Шабан Шаулић је погинуо у саобраћајној несрећи која се догодила у Немачкој. Влада Србије је послала авион по тело Шабана Шаулића. Председник Србије Александар Вучић, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик и министар одбране Александар Вулин су изјавили саучешће породици Шабана Шаулића. Касније је Шабан Шаулић сахрањен у алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Смрт Шабана Шаулића подсетила нас је на то како се од обичног певача, зарад дневне политике, прави фигура од националног значаја. Војислав Шешељ се на твитеру успротивио преименовању улице Авде Карабеговића у улицу Шабана Шаулића. Селих Селимовић је у „Политици“ написао одличан чланак о великој улози Авде Карабеговића и значају за српску историју.

Ко је, дакле, Јагар  „који није био Шабан" .То је Капетан ЈНА, припадник управе за безбедност који је разоткрио планове о наоружавању Хрватске док је ова још била саставни део СФРЈ. Филм о томе је, у бившој Југославији, у време кад је показан на РТБ, али и показао како изгледа прави официр, људска и морална громада која је остала верна својој заклетви и која је радила свој посао не марећи за опасност којој се излаже. Живео је повучено и тихо, а Војсци Југославије, њеном врховном комданту, није био потребан. Зато је и био пензионисан у чину капетана прве класе. Преминуо је изненада а сахрањен је без медијске помпе, на Новом бежанијском гробљу. Јер очигледно - моралне особине које је поседовао Владимир Јагар нису пожељне у данашњој Србији.

Шабан Шаулић је, без сумње, за неке био важан и омиљен певач. За неке који нису слушали његову музику - и не тако битна фигура. Његова смрт је, међутим, злоупотребљена од стране власти, која је још једном доказала да је све што јој треба - медијка халабука.

Србија је у стању у каквом јесте, јер не поштује праве хероје, за њих чак и не зна. За то највећу заслугу има власт која од естрадних радника ствара величине, а праве великане не примећује.

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Да ли су мигранти повлашћенији од Срба са КиМ

Да ли су мигранти повлашћенији од Срба са КиМ Автор картинки:Познат редакцији

Јутрос су мигранти блокирали гранични прелаз Батровци. Тиме је онемогућена слобода кретања. Наша полиција је само мирно посматрала блокаду граничног прелаза, и ништа није предузимала.

Да су Срби са Косова и Метохије блокирали административне прелазе на административној линији између Косова и Метохије и централног дела Србије, жандармерија би одмах реаговала и уз примену силе уклонила блокаду.

Да ли су мигранти повлашћенији од Срба са Косова и Метохије? Ово питање сви морамо да поставимо сами себи. Очигледно да јесу. Право на протест је право загарантовано уставом Републике Србије. Занимљиво је да Срби са Косова и Метохије не могу да се користе овим правом, а мигранти који нису држављани Републике Србије могу да се користе овим правом.

Сви морамо да се запитамо куда иде и каква нам је држава. Да ли нам она треба оваква каква је и да ли ми желимо да она буде правна држава са једнаким свим грађанима пред законом

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Крушевац је рај за бициклисте, а пакао за инвалиде

Крушевац је рај за бициклисте, а пакао за инвалиде Автор картинки:Бошко Јовановић

Светски просек броја инвалидних особа је око 10%. Инвалидетети могу да буду разни, али су проблеми у главном слични, с тим што се развијеност неког друштва мери по томе на каквом нивоу су права инвалидних лица.

Многи би помислили да су САД земља где је положај инвалидних лица најбољи. Ово је делимично тачно. Френклин Делано Рузвелт је био председник САД у чак четри узастопна мандата од 1933 до 1945 имао дечију парализу.  Он је предизборе скупове одржавао поред пруге, јер је у прву председничку кампању ишао возом. Када је држао говор стао је и био је везан за ограду вагона, јер је сматрао да американци нису ментално спремни да гласаују за инвалида, на председничким изборима. Ситуацију по поводу права особа са инвалидитетом у САД, поправио је председник Џорџ Буш Старији када је потписао федерални закон о правима инвалида, али и спречавању било какве дискриминације чији је узрок инвалидност. Треба да се истине ради каже да је и у САД положај инвалида далеко од идеалног, али ми требамо да учимо од сваког који је бољи од нас у нечему.    

У Србији се људи са било којом врстом инвалидета погрешно називају особе са посебним потребама, што је погрешно јер они имају исте потребе као и свако друго људко биће, да буду слободни, да раде, да имају друштвени и социјални живот. Правилније је да се користи термин који се употребљава у Русији а то је „људи са ограниченим могућностима“. Ово је правилан израз због тога што инвалиди имају ограничене могућности како због своје болести, тако и због односа самог друштва према њима.

Крушевац је релативно град средње величине, па самим тим и није сложено да се њиме управља, јер он није гломазан као Београд, Москва. или Њу Јорк. Због тога је умесно да се псотави питање да ли инвалиди могу слободно да живе и раде у Крушевцу. Одговор на ово питање је на жалост не.

Инвалиди врло тешко живе у Крушевцу. Срећу се стални са непрописно паркираним аутомобилима на тротоарима што их тера, да се крећу улицама, и самим ти да се излажу опасности. Рампи за инвалиде има мало. ретке су направљене како треба, а док је већина направљена да се испоштује закон. Например направи се рампа која је толико уска да не може да се изврши потребан маневар да би особа са колицаима ушла у објекат. Врата се отварају тако што се вуку а не гурају, што је за инвалиде немогућа мисија. Ивилњаци су често неправилно оборени и малобројни, а ако су оборени онда су често разровани и инвалиду је потребан тенк а не алектрична колица да би се кретао по граду. У Крушевцу постоји само једна продавница где инвалиди у колицима могу да лако уђу, да се крећу између рафова са робом и да без проблема обаве плаћање купљене робе. У питању је продавница козметичких производа „dm“, што заслужује све похвале. Похвале заслужуе и „СБЕРБАНКА“ у чију филијалу инвалидно лице може да уђе са лакоћом Инвалид може без проблема да уђе и у пар коцкарница, јер оне немају степенице. Какву поруку онда Крушевац шаље инвалидима који живе у њему?

Међутим у Крушевцу није све тако црно. Крушевац је рај за бициклисте? Зашто? Зато што у Крушевцу постоје паркинг места за бицикле, то јест по три савијене шипке у облику слова п, што је урађено трудом паркинг сервиса. Да би крушевачки паркинг сервис доказао да су му бициклисти на првом месту, уградио је и пумпе за бицикле, на разним местима по граду.

Да ли је потребно много да би се Крушевац прилагодио инвалидима, наравно да није? Само је потребно да власт буде више осетљива...

 

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Здравство у Србији некад и сад

Здравство у Србији некад и сад Автор картинки:www.novosti.rs

Некад давно би се рекло: „Идем код доктора на преглед!"Данас кажемо, одох за рецепте!Шта се то променило? Ово је једна мала прича о здравству у Србији из њега ће да буде више него јасно зашто се пре ишло на преглед, а сад само по рецепте.

Подробнее
Автор: Порфирија Петровић

Култура

С ОНЕ СТРАНЕ „МЕЂЕ“

С ОНЕ СТРАНЕ „МЕЂЕ“ Автор картинки:https://srb.news-front.info

Иако сви тврде да је „Балканска међа“ пала у право време, бојим се да је то аргумент (за филм) најмање заинтересованих. У неком другом тренутку, могли бисмо објективно да оцењујемо као конфузно парче direct to video палпа (што, у принципу, јесте) , без да ризикујемо статус издајника. „Међа“ је пала у право време само ње што се тиче. За све остало: Косово, кинематографију, руско-српско односе, касни коју деценију...

Подробнее
Автор: Растко Тејин

Краљ Петар Први и последњи

Краљ Петар Први и последњи Автор картинки:https://www.cineplexx.rs

Нови филм на националне теме у време кад националне теме нису пожељне (а кад су биле пожељне, филмова није било!) поново, као толико пута у задњих пар година, подсећа да се прошлост не може оживети, већ да је свако писање или снимање нечега о прошлости - или оживљавање њеног „вечног сада“ или нема везе с њом; да је то што пишемо или снимамо или градимо - „ново дело“ (Д. Киш) које нас или повезује са или нас одваја од прошлости (за ово прво је традиција најсигурнији путеводитељ) и да је, код уметнички обликованих прича о прошлости немогуће бити објективан у смислу збрајања пуких чињеница (које су, кад се тичу биологије или антропологије или социологије увек, мање-више, исте) , већ да нас прошлост, пре, ако је се дотичемо а нисмо је бар иоле достојни, може осудити и указати нам се као неухватљива... и коју већ од тих толико пута потврђених истина.

„Краљ Петар Први“ се, тако, „придружује“ елитном друштву у којем су и „С вером у Бога“ и „Марш на Дрину“ , епопеје на тему српског учешћа у Великом рату, на начин који јасно указује на разлику између културе сећања и културе тренутног згодитка.

И уопште, наше „сећање“ на старе дане показује, у „Заспанци“, „Немањићима“ , „Сенкама над Балканом“ ... да се ми, у ствари, не сећамо ничега, да постојимо сасвим случајно ту, на одсечку простора, у исечку времена, и да смо ничим изазвано присвојили та имена, те догађаје (и то, кад човек поразмисли, од скоро; читавих пола века, па и дуже, били смо без њих) , и да ће нам се, зато што нелегитимно присвајамо, што их, чак, рабимо недостојно, можда и, за онолико јефтину цену до које смо их обезвредили, одузети.

Ипак, на трен или два, нешто се промаља кроз апгрејдовану политуру дела Ристовског и Сина, на тренутак или два проговара стара енергија и неко чудно саучешће у ратничком патосу. То је најбоља вест у вези с овим филмом. И то су они тренуци кад се не преузима „мртав наратив“ од „стварности“ , таблоидне, и уграђују у структуру некакви говори, декламације старог мудраца о томе да ћемо се „вратити и бранити Косово кад треба“ (пред оданим грађанством с шајкачама и кечетима; треба, кад смо већ код чињеница, само бацити поглед на “Ратни дневник“ краља Петра и разврстати односе) , „да је рат проклет“ , оне најлажније и најплакатскије сцене, које видно искачу из ритма приповедања и „правдају“ , да би се „про-вучићевски“ поентирало, саму тему, а где је чак и краљева костобоља и његова, руку на срце, излапелост претворена у метонимијску стратегију „неодрживости старе свести“ коју ће модерна времена, хтели-не хтели, да однесну, а најбоље што она може да остави поколењима јесте – да се не заносе много херојствима.

Наглашени натурализам сцена ратовања има, такође, циљ да (што би рекао један српски официр)  застраши и да, мање-више, истргне наше поимање прошлих битака из митопоетске равни и урони га у недостојну психологизацију („чињенице о рату“) , због које уметност уопште не би требало ни да постоји и за шта су довољни и уџбеници, па чак и они који лажу (психологија је психологија, иста је и код побеђеног и код пораженог, за разлику од предзнака, вредности, знамења, циљева и сл.) .

Постоје, дакле, тренуци, попут опраштања војника са топом, од миља названим „Илија Громовник“ или оне последње с краљем Петром и издишућим војником, Животом (врло добри Радован Вујовић) , који пуше дуван увијен у листове списа „О слободи“ Џ. С. Мила, у преводу Краља, лично, и поред помало ниских побуда из којих су пласиране, одједном, одишу правим духом војничког и, чак, братског састрадавања, правом патњом и суровим стоицизмом, без којих нема жртве, али без којих ни победа није могућа.  

Чарапе које би суверен да достави, на молбу мајке, једном ратника, што ју је (писац литерарног предлошка) Витезовић вешто користио у својству „мекгафина“ који карактер власти Петра Ослободиоца одређује као народњачки и старог краља само као представника „урођеног демократског духа српског народа“ (С. Краков) овде, у ствари, губи на значају, у име једног дефетистички и, чак, нихилистички настројеног Краља, који претпоставља смисленост топлих чарапа бесмислу борбе.

Тако се појам рата, овде, опет (као, на непријатан начин у време 90-тих, кад је агресивна, а незванична, кампања у корист рата ишла, шизоидно, руку под руку са званичним ширењем јуословенског хипи-ресентимана у „Лепим селима...“ , „Вуковару, једна прича“ и сл. , тј. кад се Српство од естаблишмента схватало као погон за стварање топовског меса, а Југославија требало да се онима који нису на фронту указује као залог бесмртне младости) , посматра тек као замешатељство у којој је и бесмислена смрт боља од осмишљавања патње историјским и, чак, транс-историјским циљем.

Сам увод филма понајвише трпи, због свих ових ниских побуда. Говоранција Лазе Ристовског о „проклетом рату“ се, што због дужине, што због задатог поповања, невешто умонтирава у сцене почетка рата, тако да се чини као да је суверен обавештен о нападу на Србију после Србина из последњег засеока. И сама бизарност у одабиру сцена који ће насловног јунака увести у наратив, са младом болничарком која га купа и масира га ногама, помало вулгарно „постварење“ лика краља Петра, што на моменте сличи краљу Петру који глуми Лазу Ристовског, а не обрнуто, уноси додатну забуну у однос краља Петра према хаосу у који је Србија увучена и према коме је ствари краљ Петар (кад смо већ код чињеница) морао да има, не само командну, него и сваку другу одговорност.

Не, овај краљ Петар се држи по страни, ламентира над будаластом дечурлијом, увученом у сукоб.

Рат је страшан. Рат је, на моменте, и дирљив. Рат је, свакако, непожељан. Али, не може се живети без макар нечега за шта вреди изгубити живот.

Кукавичлук, издаја, страхови и недоследности ове и оне... постоје и у миру.

Пожртвовање, другарство, спремност да се пострада за колетивни циљ који те превазилази, такође.

Рат је највећи могући тест шта од тога преовладава.

Ратни филм је добар тест да ли се има шта да тестира.

Никако да то докажемо да има.

Редитељи из 90-тих су имали, барем, Сфрј да за њим жале и да за њега „умиру“ ?

А ми?

Подробнее
Автор: Растко Тејин

Зашто нам треба квиз под називом „Електричне столице?“

Зашто нам треба квиз под називом „Електричне столице?“ Автор картинки:https://www.levelcheat.com

Срби воле квизове. Спремни су да опросте „Слагалици“ и оно што не опраштају ни репризама „Бољег живота“ или шашавим наступима политичара – излизаност садржаја или урнебесну неписменост, долазећу од назови - ауторитета.

          Бог би га знао зашто је то тако. Teк, оно квизови покаткад производе понижења каква се, у Србији, чак ни од многобројних конкурената за титулу „тлачитеља месеца“ (од зеленаша, преко принуђивача, до банака) не трпе.

          Чуо сам легенду по којој је месечна плата код Кинеза била и 8000 динара, али дневнице у Србији, како год, ретко прелазе 2000 динара. Јасно је, све у свему, да се за 2000 просечан Србин мора да наради и да истрпи, притом, штошта што нема везе с послом. Е, али Срећник, пак, уловљен од стране водитеља на улицама неког од наших градова и варошица, може, одговарајући водитељу на приглупе загонетке - попут „У које доба године опада лишће?“ - да буде, почесто и петоцифрено, награђен.

          А онда: заврши се квиз, крене информативни програм и на њему – прилози о мајкама које, без посла, или с инвалидским пензијама од 15.000 хране четворо-петоро деце. Понекад су то и емисије у којима се негује логика: добри Самарићанин долази deux ex machina, упада, пун добре воље и предузимљивости, искамчи некако веш машину да породица, кад већ умире од влаге и глади, не оде на онај свет прљавoг веша.

          Занимљиво би било размотрити (и написати дебелу књигу о томе) те механизме који доприносе да новац заобилази конкретне случајеве сиротиње (од којих се, такође, гле чуда, праве покајничке и срцепарајуће емисије) и доспевају у руке продуцената, „широке руке“ .   

          Тек, испада та нека од тих мајки ни не треба да тражи посао (који, ионако, неће наћи) , паметније јој је да почне, довољно упорно, да шета центром града сваког месеца или да штеди за карту од сваког згодитка и, крећући се од града до града, лови Ђиђу Динчића у потрази за финансијском сигурношћу.

          Резултат свега тога (поред свега осталог) је, мене што се тиче, кобна безвољност. Свеопшта. Фундирање уверења да је једини начин да преживиш тако што ће ти моћници из мултинационалних компанија поклонити, великодушно, неку цркавицу иде, изгледа, руку под руку са лишавањем српског живља општег образовања а и, једне по једне, прилике за поштену зараду. И има за производ нешто горе од ропства: насмејано ропство, у којем реч „роб“ не постоји. Иза екрана, каже нам се, тако да се не увредимо, живе богови.

          Чему, дакле, чишћење ходника, чему товарење џакова, чему мешање бетона, чему брање јабука, чему продаја тела и обијање киоска... Ако се они из шареног света успеха, моћни да једним мигом прекрате твоје муке, не смилују?

          Зато сам ја, обогаћен и скромним искуством ТВ посленика, за ову пригоду осмислио пројекат, скоро па прометејског значаја, квиз који се савим прикладно и зове - „Електричне столице“ . Посадиш Сороша, посадиш Жељка, посадиш Ђукановића, посадиш оног... новог власника „О2“ , Ђиласа или Руперта Мардока, свеједно, на једну од најважнији цивилизацијских тековина 20. века и поставиш питање:

          „Кажи десет пута брзо – деекспропријација!“

          Или:

          „Колико је државних каса потебно опљачкати да би се подмирила љубавница од 100.000 евра, месечно?“

          Или...

          „Кажи на који начин, код Хегела, идеја постаје свесна сама себе?“

          Или:

          „Кажи истину?“

Или неко такво питање, по мери. Да се они који знају да одговоре, а седе испред екрана (ако га имају) , не увреде лакоћом освајања новца од стране (по законима протестантске етике) „срећнијих у животу“ .

          Ако одговор буде незадовољавајући – рука сарадника продукције је на полузи за појачавање напона, спремна.

          Не гарантујем учесницма згодитак, али вишемилионска гледаност је обезбеђена.

Подробнее
Автор: Бојко Банићевић

Од јутра до сутра

Од јутра до сутра Автор картинки:https://www.blic.rs/

Свако ко споји две епизоде серије „Јутро ће променити све“ суочи с чињеницом изневеравања наслова и не-изневеравања рефрена песме с уводне шпице: јутро, заиста, све променити неће у животима четворо главних протагониста, али ће све што видимо бити добра и сасвим огољена показна вежба шта је то ТВ серија, заправо. Волео бих да, макар у пројекцији, можемо да проживимо живот од хиљаду година и одгледамо једну серију која ће управо толико да траје, кладим се да бисмо се уверили да сви ликови у серијама, па и ово четворо, заиста могу овако још дуго, дуго... а да ми не померимо лествицу очекивања ни за милиметар.

Цена тог прилагођавања радње „развлачењу пите“ јесте страшно снижавање интензитета проживљеног, ликови више уопште не стреме заокруживању својих функција у наративу, костур радње намерно избегава да очврсне и утегне се, да би га отворио за што већи број догодовштина, са што више каприца и уроњености у „прозу“ .

Ликови, који би у било ком филму из 80-тих били споредни делови контра-радњи, одједном постају страшно битни, а њихова прикљученија постају права мала школа лажног живота. У нашој колонијалној ситуацији то постаје посебан проблем, јер се оне појављују и као „лажни глас“ и непогрешиво, износећи тобожњи „прљав веш“ и „стања“ , промашују сваки иоле битан проблем, којег се, као, дотичу. Још што професионализам екипе (на завидном нивоу) служи само као „маска“ и забашурује испразност садржаја.

Све је дакле одлично одглумљено, снимљено, монтирано и озвучено, само што то „све“ не заслужује толики труд и чак, напротив, да је ту мало примесе истинског треша - разоткрила би се суштинска урнебесност доживљаја, рецимо, асистентице на факултету која, одједном, открива да је лезбејка, те се приватава са студентима и проналази сапутнице по караоке-баровима; а њен брат напушта амерички универзитет, тек да би се подвргавао „теорији заостале средине“ , те завршава радећи у градском зеленилу да би, у још једном „преокрету“ сусрео бившу девојку на травњаку, а она га, посао увела у посао с машином која процењује ко је идеални кандидат за посао... ; један од њих направи дете својој љуби, која у међувремену нађе дечка, па је он принуђен да се савладава и, на неспретне начине, настоји да одговори захтевима очинства... ; а четврта другарица нпр. има јако мало времена да одлучи хоће ли да прода постер с потписом Дејвида Боувија или не...

Па то је, некад, у срећна времена, био садржај за Џона Вотерса, а не за оволику озбиљност и нагваждање о „положају омладине“ .  Али, ето, шта је ту је, добар део гледатељства је преварен да је то све то прави „дашак живота“ и да су, сад, након двадесетак епизода овога, сви паметнији и освешћенији.

Но, управо је то најпозитивнији резултат отелотворавања света Маје Пелевић: што се на њој показује општепогубан утицај серија на перцепцију. И ето, ни најдовитљивији гледаоци више не умеју да разликују ексцентричну измештност од реализма (да не кажем: реалности) .

 

 

Подробнее
Автор: Растко Тејин

Зас*анка за војникe

Зас*анка за војникe Автор картинки:https://www.imdb.com

Kaд неко буде гледао једини филм о Првом светском рату снимљен у поретку који је „затирао све што је српско“ , пре неких пола века, и даље ће веровати да је Србија у том рату победила.

Кад буде гледао филмове из данашње Србије – неће.

Најновији урадак из серијала „Аустро-Угарска побеђује на свим фронтовима“ долази од некада врло перспективног српског Холивуђанина, Гаге Антонијевића („Спаситељ“ , „Тврда лова“...) , који се, нажалост, подстакнут  „тврдом ловом“ Марка Мишковића, удружио с Наташом Дракулић, те почео да креира слику наше садашњости (“Убице мога оца“) , али и прошлости („Убице мога прадеде“) .

Тотално праволинијски скуп смехотресних епизода у којем српски војници трпе издирања и бахаћење свог претпостављеног, гађају својим хаубицама своје снаге, даве се масовно након што се, невешто склепан мост, уруши под њима, после чега се инжињер убије, марнишу, сањају сисе и ракију, све док Аустријанци не дођу на готово и, у једној крајње антиклимактичној „завршници“ (на силу превазиђеној спотовском секвенцом) , побију их све.

Сниженог интензитета у свему, филм обилује примерима „јунаштва“ углавном на линији претпостављени – војници, где ови други вештим смицалицама успеју да избегну стрељање, батине, жртвовање итд.

Тако, ако нисте знали, усред Светског рата, наш главни непријатељ није непријатељ, него наш претпостављени. Не дајте да вас лажу, ово није ода српском војнику, него филм који (aли, само можда) пуца на то да буде неки нови „Атак“ , Олдричев или Тавернијеов „Капетан Конан“ , нешто што “проблематизује“ војну субординацију, као и, на општечовечанском нивоу, питање „зашто су људи звери“ и убијају једни-друге, углавном Срби - Србе.

Али, Олдричево или Тавернијеово (или Де Палмино, Стоуново, Ричардсово, Мелвилово...) ремек-дело успевају да прихвате рат као чињеницу и датост, при којој је људска природа стављена на најтеже испите и мами из ове најбоље и најгоре, па да се с те позиције обрачунавају с бирократизацијом војске, манипулацијом људским животима, медијским обманама и сл. Код Антонијевића рат никако да почне, рат је све време некакав ситан неспоразум у коме су једино неоспорни јуришајући Аустријанци. Права илустрација „Дана примирја“ .

Сад чезнемо да видимо неки немачки или аустријски филм на ову тему, те сазнамо како они обележавају своје „поразе“ .

Постоји много начина да се сахрани српски војник. Најчаснији је онај који у филму примењује сад већ легендарни Небојша Глоговац, ископавајући затурене кости и дајући им помен. Други начин је да им приредимо достојан уметнички омаж и уведемо их у културу сећања.

Антонијевићев филм, у том смислу, више личи на скрнављење гробова.

Подробнее
Автор: Растко Тејин

Северни ветар над јужним небом

Северни ветар над јужним небом Автор картинки:http://nsuzivo.rs/

Да се вратимо на почетак, овај филм јесте пре свега (оправдан и охрабрујући) тријумф Милоша Биковића, руског филмског миљеника потеклог из Србије, који сада „прети“ да затвори круг и постане Том Круз (можда рађајућег) Холивуда „источног ареала“ - што би значило запоседање тржишта од стотинак милиона људи. Можда је то добар замајац за нови узлет српског филма, за шта је главни предуслов да он, у време кад су се многи холивудски „богови“ показали тек као човечуљци из Оза, постане стварно српски.

Подробнее
Автор: Растко Тејин

Православље

ЧУДА БОЖИЈА

ЧУДА БОЖИЈА Автор картинки:eparhija-dalmatinska.hr

Овај текст је првобитно настао као лично писмо које сам маписао мојој другарици Јани Губовој, која је пожеле да сазна шта ме то везује за Св Нектарија Егинског и зашто су ми захвални молебами Св Нектарију Егинском који се служе у моје име. Такође у овом тексту ће читалац имати прилику да се упозна са чудима Божијим која су се дешавала у мом животу, као и чудима која су се десила по милости Божијој мојим блиским пријатељима.

Јана ме је давно преко интернета упознала са свештеником  Олегом Какацијем из Украине. Ја и он смо се много дружили и често преписивали и један неспоразум у преписци са њим ме је натерао да почнем да учим руски језик и да га уз помоћ пријатеља научим за две године. Једном приликом сам му се пожалилио на моје здравље. Као последица церебралне парализе, ја у ногама од колена до врхова ножних прстију нисам имао циркулацију и тај део мога тела је увек био хладан чак и лети. Отац Олег је решио да служи 40 дана посебне литургије где ће само да помиње моје име. После одслужене 40 литургије, појавила се циркулација у доњем делу нога, и од тада су ми ноге стално топле.

Једно време сам имао треморе на лицу. Тремор је невољно подрхтавање мишића. Тремори на лицу су јако непријатнии иако трају кратко. Они су престали после месец дана свакодневног читања Акатиста Св Матрони Московској.

После  молтви Св Нектарију Егинском  које су биле свакодневне у трајању од два месеца и молитви да се нешто промени у мом животу, неочекивано сам добио $2000 и то сам искористио да са мајком посетим Москву и да обиђем са мајком све светиње у Москви и подмосковљу што ми је донело велоко смирење које свакодневно траје и скоро никад не губим стрпљење и смирење

Следеће 2014. Године уписујем магистарске студије, које трају две године. Богат човек који ми је обећао матерјалну помоћ саопштава да не може да ме финансира, моја фамилија скупља новац да би отишао у Москву и платио прву годину. Моја мајка ме је питала како да ми помогне, ја сам рекао да не може никако осим да се моли Св Нектарију. Тим молитвама сам успешно завршио магистратуру, решио  све проблеме са плаћањем друге године магистратуре и моја мајка је успела да подигне надгробни споменик мом оцу који се уполојио не дуго после мог доласка на студије. Док сам био на магистарским стидијама нисам се ни једним разболео, и одбио сам вакцинацију против грипа. Разлог овом чуду је тај што су два свештеника једном недељно служили благодарствени молебан Св Нектарију. Један свештеник је мој парохијски свештеник, а други је свештеник у селу у Русији, кога сам упознао преко нета, и постали смо добри пријатељи и ако се никад у животу нисмо лично упознали.

Св. Јован ШангајскиМолитвена помоћ Старца Јефрема Аризонског је велика. Ја сам му писао  неколико пута и сваки пут се молио за разрешења проблема које сам описивао у писмима. Ево неколико примера. Нису хтели да ме приме на редовне студије зато што сам инвалид. Да  ме приме као редовног студента сам се борио годину ипо а ништа се није дешавало, и ја сам о томе писао старцу Јефрему, после његових молитви све је почело да се креће повољно по мене и ја сам успешно положио пријемни испит и касније уз милион проблема завршио магистратуру, и постао први инвалид који је завршио МГИМО.

Једна моја блиска другарица, је била трудна и чекала своје друго дете, пошто је трудноћа била компликована и тешка, смештена је у болницу. Лекари су јој рекли после пар дана да иде кући и да чека спонтани побачај јер они не могу да јој помогну. Ја сам написао старцу Јефрему о њеном проблему и после његових молитви, моја другарица је родила другог сина, живог и здравог.

Старац прочита стрпљиво свако писмо које стигне у  његове руке, и помоли се увек за оно што у писму пише. Раније је одговарао на писма, али то више не ради, јер му стиже огроман број писама. Ако му је написано писмо на грчком, оно му се одмах даје, а ако стигне на енглеском, оно се преводи на грчки.

О Св Јовану Шангајском сам сазнао савим случајно, када сам прочитао члнак о њему. После тога сам се замислио и решио да сазнам о њему и Руској Заграничној Цркви све што могу. Пожлео сам да имам његову икону и освештано уље из кандила над његовим светим моштима. Требало ми је доста времена да нађем свештеника из Сан Франциска који послао освештано уље. Преко три месеца сам имао неугодан здравствени проблем, моја кожа на унутрашњој страни бутина је била љубичаста, и ни један лек није помагао. Када је стигло освештано уље, моја мајка га је ставила поред мог кревета. Следећег јутра када сам се пробудио моја кожа је била исцељена.

Ово све што сам  написао пишем ти јер је потребно да се говори о Чудима Божијим, и  због тога што као што знаш, сви проблеми који нам се дешавају, дешавају се да би показали своју веру.

 

Поздрав и свако добро од Господа

Текст је првобитно објављен у словачком православном часопису.

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Помоћ Светог Јована Шангајског

Помоћ Светог Јована Шангајског Автор картинки:http://www.k-istine.ru/images/ikons/ioann_shanhaiskiy-02.jpg

Када сам имао око 20 година први пут сам се упознао са чудима која су се десила по молитвама Светог Јована Шангајског и Сан Франциског. Касније сам се упознао и са његовим Житијем. Одмах сам га заволео свим срцем и почео сам да му се молим.

Моја љубав је према Светоме тако расла да дубоко верујем да ћу проходати ако се будем молио код његових Светих Моштију у Сан Франциску. Од кад сам први пут прочитао о овом Угоднику Божијем зажелео сам да имам његову икону и масло. Због тога сам писао многим свештеницима РПЦЗ. Због свог хендикепа ја сам се кретао уз помоћ бицикле. Како имам спазам у ногама у току вожње су ми се отирале бутина о бутину. У току једног лета кожа на бутинама је постала љубичаста, и јако ме је пекла. Пробао сам да излечим овај проблем на многе начине али без успеха. У међувремену је моја потрага за Иконом и маслом почела да да је резултате, један свештеник је обећао да ће их послати. Моји проблеми са кожом су се настављали. Када су масло и Икона стигли, стављени су у моју собу. Моји кожни проблеми су после преспаване ноћи нестали.

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Историја

Народ који не учи на својим грешкама

Народ који не учи на својим грешкама

Повод за овај текст је књига Борисава Јовића „Зашто су срби изгубили век”, као и полемика која је вођена на страницама Политике између уваженог Борисава Јовића и заљубљеника у тековине дела Јосипа Броза Тита, што ме је мотивисало да се дубоко замислим и прочитам књигу. Поред саме књиге повод за текст је и интервју Косте Николића који је објављен у Политици. Мени никад није било јасно зашто наш народ тешко препознаје историсјки тренутак и током читавог века није имао политичку и интелектуалну елиту која је дорасла тренутку и изазовима пред којима се налази.

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Задужбинарство у Србији

Задужбинарство у Србији

Задужбинарство оснивање задужбина представља улагање личног капитала за опште добро ради овековечавања свога имена. Задужбинарство има велику и дугу традицију у нашем народу Оно се код Срба поделити на два дела Црквено и световно.

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Цар Лазар

Цар Лазар Автор картинки:Бошко Јовановић

И ако је међу српским владарима био велики број оних који су после предаје власти наследницима одлазили у манастир, где су се подвизавајући удостојили светачког венца дарованог им од Господа, постоји један светитељ који по значају за Србију и духовно стање наше нације најзначајнији српски владар, то је Свети мученик Кнез Лазар.

Подробнее

Косово и Метохија

Тешко повређена српска девојка у Косовској Митровици

Тешко повређена српска девојка у Косовској Митровици Автор картинки:Српски Соко

Шиптарски радник је пао са скеле која је попустила. Греда је пала девојчици Весолој Kарамбашић, која је пролазила тротоаром,на главу. У бесвесном стању је пребачена у болницу. Одмах је ,са повредама главе и врата, прослеђена у Kрагујевачку болницу.
Зграда се ради у центру Kосовске Митровице.  Иначе у самом центру или како га Марко Ђурић зове „митровачка Kнез Михајлова".

Подробнее
Автор: Српски Соко

Северна Косовска Митровица под плакатима

Северна Косовска Митровица под плакатима Автор картинки:https://www.in4s.net

Јутрос је северни део Косовске Митровице освануо под плакатима

Подробнее
Автор: Српски Соко

Зрачак истине са Косова и Метохије

Зрачак истине са Косова и Метохије Автор картинки:https://www.in4s.net

Укратко речено, ситуација на Косову и Метохији је лоша. Није критична али је још даље од добре. Истина је између колапса којим нас бомбардује РТС и тога да „ништа не недостаје“ како говоре противници власти да би им само терали инат.

Подробнее
Автор: Српски Соко

Концерт Светлане Ражнатовић на КиМ

Концерт Светлане Ражнатовић на КиМ Автор картинки:Српски Соко

„Помаже Бог браћо и сестре. Дошла сам данас да вас подржим у овом тешком времену. Шта год да вам треба ја вам могу помоћи само песмом“- рекла је на почетку концерта Цеца Ражнатовић. Концерт је каснио пола сата.


За пратеће музичаре се види да их она  није довела. Не знају да је прате, а све им вуче на електронску музику. Озвучење је никад лошије. Скупило се једва хиљаду људи. Као и обично све будно прате две патроле швајцарског кфора. До скоро ненаоружаних а сада са лаким наоружањем под откопчаним јакнама.
Концерт траје већ сат и нешто.

Подробнее
Автор: Српски Соко

Обавезно присуство на Цецином концерту сутра у К. Митровици

Обавезно присуство на Цецином концерту сутра у К. Митровици Автор картинки:https://www.in4s.net/

Сутра, 08.12.2018. у 12 часова, у Косовској Митровици одржаће се концерт Светлане Цеце Ражнатовић. Присуство је обавезно, тј. радна обавеза. Закључке донесите сами.

Подробнее
Автор: Српски Соко

Политика хлеба и игара на КиМ

Политика хлеба и игара на КиМ Автор картинки:https://www.in4s.net/

Политика „леба и игара“ се наставља на нашем Косову и Метохији. Градоначелници четири општине са севера су поднели „неопозиве оставке". Како кажу „због подизања царине и покушаја убиства Милана Радојичића.“ Оно што наши медији нису пренели а то је „до враћања царине на српску робу као што је била". да „Косовске институције“ , сем оставке Стевана Вуловића градоначелника Зубиног Потока, друге оставке нису добили.


Свакодневно се одржавају мирни протести од 12 часова испред косовског суда. Уз то иду и концерти на којима је обавезно присуство тј радна обавеза. Све се то дешава напољу, на -5, уз ледени ветар са Копаоника па и до 22:00 увече. Прексиноћ је то било Тропико бенд а јуче Амадеус који је све време концерта величао Милана Радојичића и упоређивао га са св. Лазаром.

Данас протеста неће бити пошто су градоначелници и остали из српске листе позвани на састанак код председника Вучића у 12:44.

Подробнее
Автор: Српски Соко

У свету

Значај Балкана у великој Евроазији

Опше је прихваћено да је Егејско море заједно са мореузима Босфор и Дарданели географска граница Европе, а Балканско полуострво њена природна целина.

Из тог разлога перспектива чланства Западног Балкана у ЕУ никада није долазила у питање али јесте политичка воља њених чланица. Све док се није појавио јасан, политички, економски и безбедносни ризик, Балкан је држан на кратком поводцу. ЕУ је „Историски прозор могућности да се чврсто и недвосмислено повеже судбина Балкана са Европском Унијом" отворила под притиском унутрашње кризе и спољашње претње. Балканске интеграције нису резултат спонтаних жеља и реалног приближавања већ интерес да се „ојача унија, обезбеди стабилност и сачува утицај"[1]. Убрзан процес евроатланске интеграција има за циљ монополизацију сфере утицаја на Балкану.

 

Појавом нових транспортних путева и дистрибуцијом економске моћи на Азију, мења се и геополитичка карта света. Тако и Балкан, од проблематичне југоисточне периферије просперитативне Европе, изненада постаје спољнополитички приоритет Европе која се сада налази у великој кризи. Од распада Југославије евидентана је закономерност - геостратешка вредност Балкана за ЕУ се повећава  сразмерно њеном геополитичком слабљењу и јачању Азије. Уколико се такав тренд у будућности настави можемо да очекујемо да ће политику „приоритета интеграција западног Балкана" земенити политика „императива интеграција западног Балкана", недемократски процеси у Македонији, говоре нам да смо већ на таквом путу.

 

Проблеми балканских ратова, а потом и интеграција углавном се посматрају у светлу културно-историјских посебности региона, занемарујући познату изреку Наполеона "знати географију неке државе значи знати њену спољну политику".  Неопходно је редефинисати географски положај Балкана како би се одредила његова стратешка вредност у новим геополитичким околностима. Интерси Балкана и балканских народа најбоље се могу заштитити правилном географском самоиндентификацијом.

 

Проучавањем Балканског тектонског система може се извести закључак да је његова геолошка структура идентична планинском венцу Мале Азије. У прошлости постојао је сувоземни мост спајајући Малу Азију са Балканом који је услед дугих  геоморфолошких процеса проломљен и поплављен Егејским морем.Дарданели, Босфор као и бројна острва у Егејском мору не раздвајају два континента већ сведоче о природној целини Мале Азије и Балкана.

 

Желећи да повучемо јаснију границу између Европе и Азије, правилније би било да се позовемо на Птоломеја из другог века нове ере. Он је за границу сматрао планински венац који се непрекидно пружа од запада ка истоку, тј. од Црног Мора до Алпа. "Централно било"  у античким временима раздвајало је цивилизацију од варвара, а у доба ренесансе добија назив Katena Mundi. Птоломеј је имао у виду Карпате и Динариде који се у правцу Север-Југа сужавају  раздвајајући Балкан на јужни и северни део. Јужни део Балканског полуострва, преко Мале Азије повезан је за Индијом и Египтом колевкама најстаријих цивилизација, а северни део повезан је преко панонске низије са  Бечом "вратима Европе". Због оваквог географског положаја Балкан би требало идентификовати као двоконтинентално полуострво.

 

Руска платформа, јединствена континентална веза Европе и Азије није имала значај зато што се продужавала у сибирске степе и централноазијске пустиње. За разлику од Балкана који је директо био повезан са колевкама цивилизације, са руске платформе вребала  је опасност од азијских варвара Хуна и Монгола. Историјски Балкан се показао као  најпогодније место културног и економског сусрета различитих цивилизавција. Археолошким ископавањима у савременој Грчкој откривено је да су  егејске и микенске цивилизације одржавале многоструке везе са са афричким царствима Мемфисом и Тебом , а такође и са Предњом Азијом. Хришћасво првобитно настало у Палестини прве  корене ухватило је на обалама Егејског мора одакле се касније шири и на остале делове Европског континента. Управо ће Константинопољ и Солун постати центри одакле су енергични проповедници покрстили многе народе. За време Византије овај регион се налазио у центру светских дешавања и на много већем цивилизациском нивоу од Запада. Због геолошких фактора и морфолошких особина Јован Цвијић, на почетку двадесетог век Балкан назива јединственим посредником између Азије и Европе, Имајући у виду његову цивилизацијску улогу,  аутор наводи да Балканско полуострво има много више права себе да назива евроазијским него Русија.

 

Закључци Јована Цвијића у садашњем геополитичком контексту актуелнија су него икад. Русија покушавајући да помири цивилизациске противречности Европе и Азије сусреће се са жестоким притисцима на руској платформи. Балтичке државе заједно са Пољском и Украјином обесмишљавају сваки покушај повезивања Европе (Немачке) и Русије и на њеним границама производе сукобе високог интезитета као у случају Донбаса и Луганска. Играјући улогу санитарног кордона руски суседи покушавају да добију на геостратешком значају.  Релаксација односа мало је вероватна, концентрација НАТО трупа на руским границама и појачана ратно хушкачка реторика у Украјини воде у правцу ескалације сукоба,  а у најбољем случају замрзавању конфликта.

 

За разлику  од изразито евроцентричне оријентације и антируске политике народа источне Европе, Балкан насељен словенско-православним народима, под јаким утицајем Византиског наслеђа и у блиском додиру са Исламом благонаклоно гледа на Азију, у првом реду Русију. Слабост коју је Бугарска показала напуштајући животно важан пројекат Јужног тока, Грчка финансиска криза, безперспективне интеграције Западног Балкан  и постојање неколико такозваних "failed and unrecognized states" демонстрирају не пријемчивост Европског пројекта. Од почетка распада Совјетског савеза до данас Европа је 30 година безуспешно радила на интеграцији "свог дворишта", а резултат је историјски минимум популарности европских интеграција.

 

Балкана интегрисан у евроатланске структуре тј. хомогенизацијом и заокруживањем ЕУ , представљаће недокнадиви и стратешки ударац за евроазијско партнерство јер ће се по узору на средњу Европу направити још један санитарни кордон . Уколико Анкара настави сарадњу са Ираном и Русијом на рачун НАТОа, грчко-турска граница претворила би се у ново кризно жариште по узору на Украјину. Свака иницијатива из Евроазије посматраће се кроз интересе НАТОа, а не балканских држава. „Мали европски дом" прошириће се и на своје двориште, а прозор могућности претвориће се у механизам надзора и сузбијања сваког страног мешања. Балкан постаје одбрамбени штит за читаву Европу. У таквим околностим Евроазија остаје без Европе, а Кина прилику за стварање „Велике Азије"у којој ће она водити главну реч.

 

Русија заједно са Кином не би требали да се плаши већег присуства на Балкану  1. зато што становништво гледа позитивно на источне партнере, за разлику од Европљана који их гледају као претњу 2.  Историја и тренутна геополитичка ситуација указују да је Балкан  транзитни коридор са јединственим капацитетом да повеже тржишта  Далеког истока и западне Европе. 3. Зато што је Балкан од увек цивилизациски гравитирао Азији, био део Источног Римског Царства, а касније Османског Царства, називање Балкана ексклузивном зоном утицаја Западне цивилизације културно-историјски није правилно.

 

Независни и аутономни Балкан је од приоритетног значаја за Велику Евроазију. Све док постоје државе на Балкану које се одупиру експанзији НАТОа  постоји шанса да се створи нови балкански пол (центар), одбојан према евроатланском магнетизму. Потребно је за будући пол  изабрати стратешког савезника, за балканске прилике довољно политички моћног, историско-геополитички настројеног против евроатланских интеграција и изложеног снажном притиску Вашингтона који би могао да произведе анти-атланску реакцију у региону. Гарантовањем безбедности, капиталним инвестицијама, отварањем перспективе чланства у  евроазиским организацијама као што су ОДКБ , ШОС или ЕАЕУ,  Балкан би се претворио у евроазијски геополитички стожер, унутар још увек рањивих непријатељских линија.

 

Стратешки савезник прерастао би  у активног регионалног геополитичког играча и ставио у функцију језгра будућих „балканских интеграција", а не уско националних интереса. Интегралне евроазиске  вредности неопходно је супротставати, Западној балканскојконструкцији успостављеној на насилном и ваштачком сепаратизму. Од распада Југославије и Слободана Милошевића чија је јединствена политика била"Балкан балканским народима" није постојала никаква идеолошка или материјална подршка тој идеји, а регион је настављао да клизи у све веће поделе. Евроазијски импулс са истока може да буде велики подстицај и повод за поновно покретање иницијативе о хоризонталном повезивању балканских народа. 

 

Балкан расцепан и подељен подложан негативном утицају споља, тј место високог безбедносног ризика што онемогућава ближе економско приближавање партнера са истока.  Уједињен и независан има шансу да у преконфигурацији будећег светског поретка постане осовина великог евроазијског партнерства, незаобилазна раскрсница пута свиле и тачка идеолошког помирења Русије и Европе.

 

„Русија губитком Украјине нема потребна средства да постане моћна империјална сила спајајући Европу и Азију" али зато контролом  Балкана у значајној мери може да надокнади хендикеп. Балкан је стратешки најзначајнија тачка продора Евроазије у Европу. Сила која буде имала одлучујући утицај у региону одредиће  будућност трансконтиненталног повезивања и судбину евроазијске коалиције.

Балканским народима јасно се мора предочити алтернатива евроатланских интеграција, а Русији  геостратешки значај регион. Изградња односа Русије и балканских држава на пријатељству и братству може се завршити још једним разочарењем. Неопходно градити међусобне односе на основама обостраних економско-политичких интереса. Геополитичка приоритизација Балкана и активно учешће Русије у регионалној политици, а након тога и усклађивање спољнополитичког курса  балканских држава  са концепцијом Велике Евроазије у потпуности одговара обостраним интересима и осликава нове геополитичке околности.

 



[1] A credible enlargement perspective for and enhanced EU engagement with the Western Balkans

Подробнее
Автор: Матија Малешевић

Референдумска Македонија

Референдумска Македонија Автор картинки:Матија Малешевић

Јуче је у републици Македонији(како је признаје Србија) или у бившој југословенској републици Македонији(како је признаје Грчка), одржан референдум о преспамском споразуму којим се отвара пут  Републици Македонији у ЕУ и НАТО ако промени име у Северна Македонија.

Референдум је имао саветодавну улогу, то јест није обавезивао политичаре. изашло је око 35% гласача или око 640 000 од укупно 1 800 000 гласача. 600 000 је гласало за, а 40 000 против преспанског споразума. 

Гласали су углавном присталице владајуће коалиције.Опозициони ВМРО-ДПМНЕ је позвао своје присталице да одлуче по својој савести, о оне су углавном бојкотовале референдум.

Пошто на референдум није изашао велики број грађана, а они  који су гласали су гласали за преспански споразум, то даје право и влади и опозицији да прогласе победу. Али победа на референдуму ће се показати као јалова.

Република Македонија давно не влада својом судбином. Њена традиционално анти-српска  и про-албанска политика није дала никакве позитивне резултате. ВМРО-ДПМНЕ је традиционална анати-српака партија која је без проблема признала самопроглашену независност Косова и Метохије. ВМРО-ДПМНЕ се сетио Србије тек кад је почео да губи власт. СДСМ је 1999. преко тадашњег председника Р. Македоније Кире Глигорова водила про НАТО политику, и ставила своју територију на располагање НАТО снагама које су се припремале за копнену агресију на Савезну Републику Југославију. Ако је СДСМ 1999. има председника, ВМРО-ДПМНЕ има власт преко владе Републике македоније и већину у Собрању. 

Као што видимо обе велике партије су водиле или воде анти-српску политику. Због свега тога, Србија мора да заузме тврђи став према званичном Скопљу и да остане спокојна када дође до македонско-албанског сукоба

Елита у Скопљу је давно изгубила шансу да води самосталну политику. Нико није био тако предусретљив према Западу и нико није добио тако мало од Запада за своје уступке. Као и у животу, тако и у политици, погрешне одлуке пре или касније дођу на наплату 

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Правда за Давида - почетак краја Милорада Додика?

Правда за Давида - почетак краја Милорада Додика? Автор картинки:Божидар Тадић

Сви ми знамо да се власт може да се мења или на изборима или на улици, али то пре свега зависи од тога колико је власт паметна, способна да разуме шта се дешава у друштву којим управља. 

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

„Тешко ономе кога Грци хране, а Руси бране“

„Тешко ономе кога Грци хране, а Руси бране“ Автор картинки:https://www.sott.net/image/s12/257381/full/exceptionnalisme_am%C3%A9ricain.jpg

Могла би се данима набрајати америчка савезништва која то нису и, исто толико, неразумна и самоубилачка руска ускакања у туђи чабар. Уосталом, пре одласка у Сирију, ђакон Андреј Курајев је, инидректно, упозорио Путина: „Сваки пут кад смо проналазили браћу по свету и ишли да их бранимо, то се завршило спаљивањем Москве!“ Сад га разумем. Не могу Руси никад да буду толико спори на одбрану “браће” колико “браћа” могу, по речима Леонтјева, да буду „незахвална“.

Подробнее
Автор: Бојко Банићевић

Како отворити емаил налог на адреси http://www.yandex.ru/

Како отворити емаил налог на адреси http://www.yandex.ru/ Автор картинки:https://www.techyuga.com/yandex-mail-keyboard-shortcuts/

Јандекс је одличан. Ево како да почнете да га користите.

Подробнее

психологија

Животни систем

Животни систем

Животни ситем, шта је то? Под животним системом ја подразумевам скуп, планова, жеља, нада и врлина којима човек тежи кроз свој живот. Овакав животли систем имају многи а ,многи и немају. То зависи од самог човека да ли је способан да га створи или не. Овај систем се може створити протоком времена и стицањем искуства. Он треба да буде састављен од реалних циљева, хришћанских врлина и од скромних жеља.

 

Хришћанске врлине које треба укључити у овај систем су например:човекољубље, спремност да чинимо добро другима, да им чинимо добро, да им праштамо.

 

Система такође треба да има и високе моралне норме уз помоћ којих ћемо стваривати своје циљеве који требају да одговарају нашим могућностима али и да буду праведни.

 

У животним жељама требамо бити скромни јер само тако можемо избећи разочарења.

 

Овакав систем када се једном створи помаже човеку, да опстане у овдашњем свету пуном савоживих људи којима до других људи није стало, јер ће постојање система омогућити човеку да зна у сваком тренутку шта жели и којим мерилима да се руководи у свакој животној ситуацији.

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Једно размишљање о самољубљу

Једно размишљање о самољубљу Автор картинки:https://sr.wikipedia.org

Ако је суштина човекољубља, строгост према себи, а снисходљивост према ближњима, самољубље је потпуна супротнот човекољубљу.

Самољубље је једна од најраспрострањенијих духовних болести данашњице. Извор самољубља може бити двојак. Један може лежати у друштвеним нормама, а други може потицати из породице из које је нека особа потекла.

Ова негативна људска особина је одувек постојала али је појавом безбожних идеологија комунизма и либералног капитализма је узела огромног маха. Ова два друштвена система су у своје средиште поставиле обичног човека. Свака из својих разлога.

Комунизам је проповедао лажну једнакост, иако је сваки човек засебна, Божија творевина, јер свако има таленте, врлине и мане дате му од Бога које га чине непоновљивим. Због комунистичке „једнакости“, дошло је до корените промене друштвених вредности. Испод просечни и просечни људи су одједном осетили велику гордост и самољубље. Због овога али и пароле „ради колико можеш, узимај колико ти треба“ комунизам као друштвени систем је пропао.

У центру либералног капитализма стоји Калвинизам. Калвинизам је једна од грана протестантизма. Њен оснивач Жан Калвин је тврдио да је величина богатства доказ да сте у милости Божијој. Због тога се у либерализму ставља нагласак на материјално а не на духовно. Либерална друштва су изразито комерцијална, и у њима се подстиче појединац да троши што је више могуће и да налази задовољства у материјалним стварима. Људи се подстичу искључиво да гледају свој интерес и да само раде на остваривању свога сна. Ово све има за последицу пораст самољубља код обичног човека као и занемаривање потреба ближњих. У овом систему људи постају неосетљиви за потребе других јер их друштво преко система масовних информација уверава да су они сами себи најважнији.

Корени самољубља се најчешће налазе у породици. Узрок томе обично лежи у немогућности родитеља да својој деци покажу и искажу праву хришћанску љубав проистеклу из срца. Многи људи данас носе Христа у мозгу а не у срцу, и зато им је срце хладно. Они обично знају да треба неком да помогну и то и ураде, али они немају развијен осећај сапатње у свом срцу са другим људима.

Самољубиве особе су такве због тога што у детињству нису спознале хришћанску љубав и родитељску топлину која је је последица родитељске неспознаје Христа, Бога нашега, у њиховим срцима. Врло често деца због тога што им фали родитељске љубави, на неки начин током свог одрастања бивају принуђена да постану самољубива, услед тога што родитељи нису знали да им покажу своја осећања и љубав.

Таква деца одрастају временом у самољубиве и саможиве људе. Многи од њих имају развијену машту, у којој развијају паралелан свет у односу на онај у коме живе, и имају потребу да идеализују стварност. Они не ретко и лажу, не због тога што они то воле да раде већ зато што их на то тера њихово самољубље. Самољубље тера човека да увек представи себе као да је он/она увек у праву јер тада та особа добија лажан осећај савршености и непогрешивости. Такве особе имају и велику потребу за туђом пажњом и дивљењем. Због тога су спремне на све. Од површног флертовања до лажног фасцинирања своје околине. Такве особе тешко сагледавају реалност, и често имају нереалне планове јер их самољубље тера да умисле да могу да остваре сваку своју замисао. Они су такође ретко заинтересовани за друге људе.

Света тајна исповести је јако важна у Православљу. Када се исповеда самољубива особо, може настати велики проблем. Зашто? Зато што се сваки проблем може представити из више углова, па самољубиви имају могућност и потребу да проблем представе тако да су увек управу. Оне то често чине да би им самољубље порасло због лажног осећаја безгрешности.

Како ми требамо да се опходимо према самољубивим особама? Ако их је Бог увео у наш живот, то је учињено са разлогом. Такве људе треба волети из све снаге, је онај ко пати од самољубља, не зна шта је то љубав. Пружајући му љубав какву он дотада никад није осетио, ми чинимо велико дело и велики подвиг, јер самољубиве људе није нимало лако волети.У овоме треба бити упоран јер само уз нашу помоћ самољубље може бити побеђено.

Да би сте спречили да вам деца постану самољубива научите их правој хришћанској, топлој љубави на животним примерима.

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

О снази и значају речи

О снази и значају речи

Сви ми употребљавао олако речи, неки мање а неки више, често несвесни снаге употребљених речи

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Енергетско исцрпљивање

Енергетско исцрпљивање Автор картинки:https://userscontent2.emaze.com/

Сви смо бар једном преживели енергетско исцрпљивање. Ово је само једно размишљање на ову тему.

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

ЕМОЦИЈЕ У ДОНОШЕЊУ ОДЛУКА

ЕМОЦИЈЕ У ДОНОШЕЊУ ОДЛУКА

Емоције су нешто највредније што поседује човек, али оне могу позитивно и негативно да утичу на човека и његов живот, због тога је потребно да се разуме како емоције утичу на доношење одлука

Подробнее
Автор: Бошко Јовановић

Фото галерија

Монастырь Свети Цховелли/Манастир Свети Цховели

Манастир Свети Цховели се налази у Грузији. Фотографије направила и послала Јекатерина Виљховецкаја(Екатерина Вильховецкая)

Подробнее
Автор: Екатерина Вильховецкая

Украјински Карпати

Карпати су планински венац у Европи. Простиру се кроз Пољску, Чешку, Словачку, Мађарску, Украјину, Румунију и Србију. Фотографије је направила и послала Јекатерина Виљховецкаја(Екатерина Вильховецкая)

Подробнее
Автор: Екатерина Вильховецкая

Кијево-печерска Лавра/Киево-Печерская Лавра

Кијевско-печерска-Лавра је колевка руског православља. На обали реке Дњепар Руси су примили православље. Фотографије је направила и послала Јекатерина Виљховецкаја(Екатерина Вильховецкая)

Подробнее
Автор: Екатерина Вильховецкая
Од редакције

Нудимо вам ауторска колоне вести наших учесника. Ревизија спроводи основну проверу материјала у складу са Руским законима и законима Србије. У случају откривања материјала, крши законе земље, редакција уклања из публикације материјал!