Новости России, Сербии, новости со всего мира

Аналитика свежих новостей, выявление логики происходящих процессов

О лакоћи живота

О лакоћи живота Автор картинки:https://minutzamene.com

Лако је туђим к..... по копривама лупати.

Подробнее
Автор: Белосветски

О духу тевтонске гордости и немачком презиру

О духу тевтонске гордости и немачком презиру Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Дух тевтонске гордости прожео је читаву немачку науку и философију. Немци се не задовољавају инстинктивним презиром према другим расама и народима, они хоће да презиру на научној основи, да презиру сређено, организовано и дисциплиновано. Немачка самоувереност је увек педантеријска и методолошки образложена.“

 

Николај Берђајев у есеју „Религија Германизма“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.   

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О немачком свету и његовим циљевима

О немачком свету и његовим циљевима Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Немачки свет је у првом реду Централна Европа. Немачки идеолози сматрају Немце творцима и чуварима средњоевропске културе. Француску, Енглеску, Италију, Русију, осећају као периферију Европе. Судбина Германизма се замишља као судбина Европе, победа германизма – као победа европске културе.Религија Германизма сматра немачки народ оном једином чистом аријевском расом која је позвана да европску духовну културу учвршћује не само напорима духа, него исто тако и крвљу и оковима. Германизам би хтео да за навек учврсти доминацију Централне Европе, он тежи да прошири свој утицај на Исток, у Турску и Кину, али омета прави излазак изван оквира Европе и затворене европске културе. Германизам, опседнут опседнут идејом своје изузетне културне мисије, посвуда носи своју затворено-европску и затворено-немачку културу, ничим се не обогаћујући ,  никога и ништа признајући у свету...“

 

Николај Берђајев у есеју „Религија Германизма“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.   

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О немачком реду и руском хаосу

О немачком реду и руском хаосу Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Немачка монистичка организација, немачки ред, недопуштају апокалиптичне доживљаје, не трпе осећања наступања краја старог света, они учвршћују овај свет у лошој бесконачности. Апокалипсу Немци у целини препуштају руском хаосу који толико презиру. Ми пак презиремо овај вечити немачки ред.“

 

Николај Берђајев у есеју „Религија Германизма“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.   

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О Немцима и слободи

О Немцима и слободи Автор картинки:http://logos.in.rs

„Савременим Немцима је милија градња материјалних. Немачка гносеологија је иста онаква дресура као и немачки империјализам. Немац се осећа слободним једино у касарни. На слободи он осећа притисак хаотичне нужности. У схватању слободе с Немцима никада нећемо постићи договор.“



Николај Берђајев у есеју „Религија Германизма“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.   

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О погрешним животним ослонцима

О погрешним животним ослонцима Автор картинки:http://www.urbanstandard.rs

„На њу/њега можеш да се ослониш као на кору од банане.“

Подробнее
Автор: Непознат аутор

О функционерима и памети

О функционерима и памети Автор картинки:https://mostarski.ba

„...мисли да му је функција и памет дала“

 

Мирослав Ћиро Блажевић о Давору Шукеру за дневник „Нове тв“ од 12. јула 2018.

 

Ова мисао може да опише сваког које дошaо на руководеће место у Србији, на било коjeм новоу државне бирократије од 1919. до данас. (Част изузецима)

Подробнее
Автор: Мирослав Ћиро Блажевић

О војничкој слави и војничким наређењима

О војничкој слави и војничким наређењима Автор картинки:https://www.biography.com

„Наређења којима се не повинујеш, те чине славним“ 

Изрека највећег америчког војсковође Генерала Дагласа МакАртура поменута у серији „Амерички Цезар“, рађеној по књизи истог наслова, аутора Вилијема Манчестера. 

Из цитата може да се схвати да мислима Генерала МакАртура није посвећивана дужна пажња, на војној академији ЈНА...

 

Подробнее
Автор: Даглас МакАрутур

О стању у Краљевини Југославији

О стању у Краљевини Југославији Автор картинки:www.blic.rs

„Не искључује се могућност да ћемо доживети и такво стање у коме се неће знати ко је шпијун, а ко је жртва, или још боље речено, сви ће бити шпијуни и жртве, с повременом променом улога.“

Угљеша Поповић,први  начелник војнообавештајног сервиса војске краљевине Југославије, у књизи „Десети по реду" коју се појавила као самиздат 1976. у Београду, издата од стране Угљеше Поповића

Подробнее
Автор: Угљеша Поповић

Енглез о српској нацији

Енглез о српској нацији Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„Пре пет стотина година, наши савезници Срби пошли су у Косовски бој, који ће представљати крај њихових победа и почетак њихове славе. Управо онда када је српско царство било смртно рањено, српска нација је добила прилику да покаже сопствену бесмртност; јер се бесмртност може открити тек у смрти. Тако је ужасно жива та хришћанска ствар коју зовемо нација, да је чак и њена смрт - жива.“

Гилберт Кит Честертон у књизи „Оно што се назива нацијом“, цитат узет из текста „Срби у великом времену“ који је објављен у часопису „Православље“,од првог јула 2014 

Подробнее
Автор: Гилберт Кит Честертон

О гневу Срба према Аустријанцима

О гневу Срба према Аустријанцима Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„За Србина, Аустријанац је хришћанин попут Јуде Искариотског. Он је хришћанин који му је забио нож у леђа док се он још борио лицем окренут невернику. И његов праведни гнев пун је пет векова сакупљеног једа и мрачан као онај дан жалости када је крв његових светитеља и јунака узалуд проливена на Косову пољу.“

Гилберт Кит Честертон у књизи „Оно што се назива нацијом“, цитат узет из текста „Срби у великом времену“ који је објављен у часопису „Православље“,од првог јула 2014 

Подробнее
Автор: Гилберт Кит Честертон

О једној јединој војсци

О једној јединој војсци Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„...постоји само једна војска која носи слику свог команданта, не како седи на престолу или јаше на коњу, већ како издише на крсту.“

Гилберт Кит Честертон у књизи „Оно што се назива нацијом“, цитат узет из текста „Срби у великом времену“ који је објављен у часопису „Православље“,од првог јула 2014 

 

Подробнее
Автор: Гилберт Кит Честертон

О издајницима

О издајницима Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„Уколико су у бесу убијали тиране који су истовремено били и издајници, то је зато што за њих фраза 'продавање прелаза' (selling the pass) није само отрцана политичка метафора, већ се често односи на стварни прелаз, преко стварних планина, чија би продаја донела пропаст стварним селима у стварној долини.“

Гилберт Кит Честертон у књизи „Оно што се назива нацијом“, цитат узет из текста „Срби у великом времену“ који је објављен у часопису „Православље“,од првог јула 2014.

Подробнее
Автор: Гилберт Кит Честертон

О Америци

О Америци Автор картинки:https://www.laguna.rs

„Америка никад није била невина. Чедност смо изгубили на броду којим смо допловили овамо и касније због тога никад нисмо покајали. Наш грех не може да се припише неком појединачном догађају или сплету околности. Не може да се изгуби нешто што у основи није ни постојало.“

Џејмс Елрој у прологу романа „Амерички таблоид“, Народна књига-Алфа, Београд 2005.

Подробнее
Автор: Џејмс Елрој

О скидању вела тајне са чињеница

О скидању вела тајне са чињеница Автор картинки:https://www.laguna.rs

„Потрошачки менталитет надокнађује нам прошлост која није постојала. Хагиографије у свеце производе политичаре-муваторе, а њихове тешке промашаје проглашавају делима велике моралне вредности. Историја нам је толико замагљена да не може да се разабере истина и да се стигне до позног сазнања. Само безобзирно скидање вела тајне са чињеница може да нам отвори очи.“

Џејмс Елрој у прологу романа „Амерички таблоид“, Народна књига-Алфа, Београд 2005

Подробнее
Автор: Џејмс Елрој

О љубави према својој земљи

О љубави према својој земљи Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Пре свега човек мора да воли своју земљу, да је воли у свим њеним противречностима, са њеним гресима и недостацима. Без љубави према својој земљи човек је немоћан да било шта створи, немоћан је да овлада земљом.“

Николај Берђајев у есеју „Душа Русије“ из књиге „Човек и машина“, БРИМО, Београд, 2002.

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О моралисти

О моралисти Автор картинки:http://nbmgu.ru/

„Моралиста је биће повучено у себе (интровертно) и усредсређено на своја стања и преживљавања, на своје склоности и заслуге. За њега је важније и драгоценије да се сам уздржи од неког ружног поступка него да унесе животворно струјање у друштвени, црквени, национални и социјални живот.“

Иван Иљин у делу „О супротстављању злу силом“ , „Zepter world book“, Београд 2001.

Подробнее
Автор: Иван Иљин

О разуму

О разуму Автор картинки:http://nbmgu.ru

„За разум је све јасно и просто, он не види сложеност унутрашњег и спољашњег живота, он не зна за трагичне противречности, његов задатак је да упрости сложеност до јасног и да сведе јасно на систематско јединство. Он је слеп за реалност и има посла само са апстрактним појмовима.“

Иван Иљин у делу „О супротстављању злу силом“ , „Zepter world book“, Београд 2001.

Подробнее
Автор: Иван Иљин

О руском цару

О руском цару Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„Руски цар није био демократичан, али је био хуман. Он је био хришћански пацифиста; има нечег толстојевског у сваком Русу. Није то само пука машта када се говори о Белом Цару: за Русију чак и уништење има смртоносну мекоћу снега. Њене идеје су често невине и чак детињасте, попут идеје о миру. Појам Свете Алијансе био је предивна истина за цара, мада само богохулничка шала за његове лупешке савезнике, Метерниха и Кеслрија.“

Гилберт Кит Честертон, „Злочини Енглеске“, Богословско друштво Отачник, Београд; Бернар, Стари Бановци; (Интерклима графика, Врњачка Бања), 2014

Подробнее
Автор: Гилберт Кит Честертон

О суштини комунизма

О суштини комунизма Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„Суштина комунизма је у томе да он само реформише џепароша тиме што забрањује џепове.“

Гилберт Кит Честертон, „Обрис здравог разума“, Богословско друштво Отачник, Београд; Бернар, Стари Бановци; (Интерклима графика, Врњачка Бања), 2014.

Подробнее

О две идеје на којима почива капиталистички систем

О две идеје на којима почива капиталистички систем Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„Дакле, капиталистички систем, добар или лош, исправан или погрешан, почива на две идеје: да ће богати увек бити довољно богати да унајме сиромашне; и да ће сиромашни увек бити довољно сиромашни да желе да буду унајмљени.“

Гилберт Кит Честертон, „Обрис здравог разума“, Богословско друштво Отачник, Београд; Бернар, Стари Бановци; (Интерклима графика, Врњачка Бања), 2014.

Подробнее
Автор: Гилберт Кит Честертон

О положају села

О положају села Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„У атмосфери капитализма, човеку који гомила поље до поља ласкају; али у атмосфери поседништва њему се одмах ругају или га можда и каменују. Последица је да село није потонуло у плутократију, нити предграђе у полигамију.“

Гилберт Кит Честертон, „Обрис здравог разума“, Богословско друштво Отачник, Београд; Бернар, Стари Бановци; (Интерклима графика, Врњачка Бања), 2014.

Подробнее
Автор: Гилберт Кит Честертон

О сукобу вентралне власти и феудалаца у Византији

О сукобу вентралне власти и феудалаца у Византији Автор картинки:https://sr.wikipedia.org

„Борба између централне власти и феудалаца није се водила само око малог земљопоседа него, пре свега, око самих земљопоседника, до којих је и једној и другој страни било највише стало.“

Георгије Острогорски, „Историја Византије“, Просвета, Београд 1996

Подробнее
Автор: Георгиј Острогорски

О наступајућем крају Европе

О наступајућем крају Европе Автор картинки:http://logos.in.rs/

„У додирима савремене европске цивилизације с древинм расама и древним културама увек има нечег богохулног. А таштина европске, буржоаске, и научне цивилизаторске свести је толико жалосна и вулгарна појава да она духовно може да се разматра једино као симптом наступајућег краја Европе - монополисте светске цивилизације. Сумрак Европе - ето осећања кога немогуће ослободити се. Европи прети делимична варваризација.“

Николај Берђајев у есеју „Крај Европе“ из књиге „Човек и машина“, БРИМО, Београд 2002

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О односу Руса према идејама

О односу Руса према идејама Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Руска одбојност и равнодушност према идејама, често прелази у равнодушност према истини. Руски човек не тражи много истину, он тражи правду, коју замишља било религиозно, било морално, било социјално - он тражи спасење. У томе постоји нешто специфично руско, постоји својеврсна права руска истина.“

Николај Берђајев у есеју „О односу Руса према идејама“ у књизи „Човек и машина“, БРИМО, Београд, 2002.

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О разлици између Русије и Енглеске

О разлици између Русије и Енглеске Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Мисија Енглеске је више спољашња. Мисија Русије - више унутрашња. Русија стоји у центру Истока и Запада, она је Истоко-Запад. Русија је - највећа империја. Али управо зато јој је туђ империјализам у енглеском или немачком смислу речи. Ми, Руси немамо велокоимперијалистичке тежње, зато што је велика империја маша датост, а не - наш задатак. Русија је и сувише велика да би имала занос ширења и владавине. А и темперамент словенске расе није империјалистички темперамент. Русија не тежи колонијама, јер у њој самој постоје огромне азијатске колоније у којима предстоји још много посла. Мисија Русије је - заштита и ослобођење малих народа.“

Николај Берђајев у есеју „Крај Европе“ у књизи „Човек и машина“, БРИМО, Београд, 2002.

 

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О реакцији Хришћанства на капитализам

О реакцији Хришћанства на капитализам Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Треба рећи да се пред капиталистичким светом - акапитализам је био велика новина у социјалној структури човечанства -  хришћанство збунило и није знало како на њега да реагује, оно је делом од њега побегло, а делом му се прилагодило. Међутим није била нађена стваралачка реакција, није био пронађен стваралачки израз из тога што је живот био поставио.“

Николај Берђајев у есеју „Хришћани пред савременом стварношћу“ у књизи „Човек и машина“, БРИМО 2002. Београд

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О инвизицији Науке

„У другој половини деветнаестог века, тој епоси нефилозофској и техничкој, у којој је владала кратковида љубав за специјалности, у којој је владао историјски материјализам, у тој епоси сићушности, идеал резона и науке се популаризовао и раширио. Реформа и ренесанса, две сестре рођене, и револуција, њихова кћи, донеле су нову инквизицију, инквизицију Науке, однеле су стварну веру. Ова нова инквизиција науке носи са собом смех и презир за оне који неће да јој се покоре, који неће да слушају слепо њену ортодоксију“.

 

Владимир Вујић, „Спутана и ослобођена мисао“, „Задужбина Хиландара“, Београд, 2006.

Подробнее
Автор: Владимир Вујић

О томе како први утисак често превари човека

О томе како први утисак често превари човека Автор картинки:https://sr.wikipedia.org

„Много тога у први мах изгледа ужасно; али како се томе посветим, и запишем, оно ужасно нестаје – не буде чак више ни помена вредно

Петер Хандке, „Јуче, на путу“, СКЗ, Београд 2007.

Подробнее
Автор: Петер Хандке

О победи над усамљеништвом

„Да се усамљеништво пробије, да се стварна веза успостави, потребно је да човек у човеку види дух, осети брата мученика духовног, да човек види човека кроз сопствене муке, грехове, падове, слабости, кроз оно што је најцрње и највише опако у њему, кроз убоштво душевно и страсти; и да у свему томе, у себи и другима, открије себе и друге, себе у вези са свима.“

Владимир Вујић, „Спутана и ослобођена мисао“ , „Задужбина Хиландара“, Београд 2006.

Подробнее
Автор: Владимир Вујић

Зашто никад нисмо срећни

Зашто никад нисмо срећни Автор картинки:https://sr.wikipedia.org

„Прошлост и садашњост су нам средства; једино будућност нам је сврха. На тај начин ми никад не живимо, него се надамо да ћемо живети; и пошто се увек припремамо да будемо срећни, неизбежно је да то никад нисмо.“

Блез Паскал, у књизи „Мисли“, „БИГЗ“ 1980.

Подробнее
Автор: Блез Паскал

О цивилизаторској моћи Константинопоља

О цивилизаторској моћи Константинопоља Автор картинки:https://sr.wikipedia.org

„Нема очигледнијег доказа за цивилизаторску моћ византиске престонице него што је чињеница да је сељачки син из балканске унутрашњости Јустинијан био најобразованији човек свога века и да је остао оличење римске универзалне идеје.“

Георгиј Острогорски, у књизи „Историја Византије“, „Прпсвета“, 1996.

Подробнее
Автор: Георгиј Острогорски

О истини и друштвеној стварности

О истини и друштвеној стварности Автор картинки:http://www.universitystory.gla.ac.uk/images/UGSP01024_m.jpg

„Мало везе има између истине и друштвене 'стварности'. Око нас су псеудодогађаји којима се прилагођавамо са лажном свешћу подешеном да такве догађаје види као истините и стварне, чак и лепе. Данас у људском друштву истина лежи мање у ономе што ствари јесу, но у ономе што нису. Наше друштвене стварности веома су ружне ако се сагледају у светлости прогнане истине, а лепота готово да више није ни могућна ако није лаж.“

Р.Д. Лаинг у књизи „Подељено ја/политика доживљаја“ „Нолит“ 1977. Београд

Подробнее
Автор: Р.Д. Лаинг

О Кремљу

О Кремљу Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f6/Custine.jpg

„Волео бих да вам могу дочарати ту камениту громаду која се прстенасто оцртава према небу. Необична је противречност да је то уточиште деспотизма саздано у име слободе, јер је Кремљ представљао бедем који су Руси подигли да се одбране од Калмика. Те зидине са двојаком наменом штитили су независност државе, али су истовремено служиле владаочевом самовлашћу. Оне су се смело поводиле за дубоким кривуљама тла; када падине тла постану сувише стрме, бедем се спушта степенасто; огромни су ти степеници између земље и неба; то су лестве дивова који ступају у бој са боговима.“

Маркиз де Кистин у књизи „Русија 1839“, „Службени гласник“ 2009. 

Подробнее
Автор: Маркиз де Кистин

О пројави зла

О пројави зла Автор картинки:http://nbmgu.ru/archiv/%D0%98%D0%9B%D0%AC%D0%98%D0%9D.jpg

„Као резултат процеса, који је дуго сазревао, зло је данас успело да се ослободи свих унутрашњих подвајања и спољашњих препрека, успело је да открије своје право лице, рашири своја крила, изрази своје циљеве, сакупи своје снаге, спозна своје путеве и средства; сем тога, оно је отворено себе озаконило, формулисало своје догме и каноне, уздигло своју, сада већ нескривену природу и показало свету своје духовно биће.“

Иван Иљин у делу „О супротстављању злу силом“ , „Zepter world book“, Београд 2001.

Подробнее
Автор: Иван Иљин

О задатку присиле

О задатку присиле Автор картинки:http://nbmgu.ru/archiv/%D0%98%D0%9B%D0%AC%D0%98%D0%9D.jpg

"...задатак присиле се уопште не састоји у ширењу непријатељства и мржње, већ, напротив - у спречавању душевног механизма мржње и непријатељства који тежи да се оспољи и учврсти кроз непоправљиве поступке."

Иван Иљин у делу „О супротстављању злу силом“ , „Zepter world book“, Београд 2001.

Подробнее

Кад друштво нема одговорности

Кад друштво  нема одговорности Автор картинки:http://nbmgu.ru/archiv/%D0%98%D0%9B%D0%AC%D0%98%D0%9D.jpg

„Ропство не квари само роба, већ и робовласника; разуздан човек није разуздан сам од себе, већ и од стране друштвене средине која му је дозволила да се разузда; деспот не може постојати ако нема гмизаваца; 'све је дозвољено' само онде где су људи једни другима све дозволили.“

 

Иван Иљин у делу „О супротстављању злу силом“ , „Zepter world book“, Београд 2001.

Подробнее
Автор: Иван Иљин

О мислиоцу и његовом задатку

О мислиоцу и његовом задатку Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ae/Bundesarchiv_Bild_183-R06610%2C_Oswald_Spengler.jpg

„Мислилац је човек коме је било додељено да симболички претстави време сопственим гледањем и разумевањем. Он нема избора. Он мисли како мислити мора. Истинито је, најзад, оно што је са њиме рођено као његова слика света. Он ту слику не изналази него је у себи открива. Та слика је он сам, још једном поновљен; она је његово биће уобличено у реч; она је смисао његове личности, смисао формиран као учење, она је непроменљива за цео његов живот, јер је идентична његовим животом. Једино је ова симболика нужна, једино је она сасуд и израз људске историје; оно што постаје као философски научнички рад излишно је и само ,повећава бројно стање стручне литературе.“

 

Освалд Шпенглер у другом издању првог дела „Пропаст Запада“ у издању „Књижевних новина“, Београд 1989.

Подробнее
Автор: Освалд Шпенглер

О универзалном заточеништву

О универзалном заточеништву Автор картинки:http://www.davidlopez.info/wp-content/uploads/2014/10/R%C3%BCdiger-Safranski1.jpg

„Али, ако је заточеништво универзално, где је онда тачка гледишта посматрача? Где је ту оно што је спољашње? Како може универзално постати спектакл?“ 

 

Ридигер Зафрански, у књизи „Зло или драма слободе", „Службени гласник“ 2005. Беорад

Подробнее
Автор: Ридигер Зафрански

О претераном патриотизму

О претераном патриотизму Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/63/%D0%A2%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%BE%D0%B9%D0%95%D0%9D.jpg

„Када не постоји основна, религиозна спона, једина која народном животу може дати карактер неуништиве целине - и сама претераност патриотског одушевљења може имати карактер повећања температуре услед болести и који наговештава смрт“

из књиге „Смисао живота” Кнеза Јевгенија Трубецкоја , издавач „ Логос” 1997. Београд

Подробнее

о односу немачког народа према другим народима

о односу немачког народа према другим народима Автор картинки:http://logos.in.rs/wp-content/uploads/2014/08/berdjajev1-220x300.jpg

„Немац мора да уреди светски хаос, он све у животу мора да дисциплинује изнутра.  Одавде се рађају огромне претензије које Немац доживљава као дуг. Као формални, императивни дуг. Немачка свест је нормативна. Немац се не укључује у тајне постојања, он пред себе поставља задатак, морање. Он читавом свету боде очи својим осећањем дуга и својим умећем да га испуњава. Друге народе Немац никад не осећа братски, као једнаке пред Богом. С прихватањем њихове душе, он их увек осећа као неред, хаос, мрак и једино себе самог Немац осећа као једини извор реда, организованости и светлости, културе за ове несрећне народе.“

Николај Берђајев у есеју „Религија Германизма“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.   

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О културном слоју савремене Европе

О културном слоју савремене Европе Автор картинки:http://logos.in.rs/wp-content/uploads/2014/08/berdjajev1-220x300.jpg

„Културни слој саввремене Европе, нема дубоку и широку социјалну основу, он је одвојен од масе која претендује на значајније учествовање у социјалном животу, у стварању историје. Културни слој, хуманистички по своме схватању живота, немоћан је да масама да идеје и вредности које би их могле надахнути.“

Николај Берђајев у есеју „Духовно стање савременог света“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О руским славенофилима-Европејцима, и руским западњацима-Азијатима

О руским славенофилима-Европејцима, и руским западњацима-Азијатима Автор картинки:http://logos.in.rs/wp-content/uploads/2014/08/berdjajev1-220x300.jpg

„Могуће је чак изрећи овакав парадокс: славенофили, чија схватања, узгред речено, великим делом не делим, били су први руски Европејци, пошто су они покушавали да мисле европски независно, с не да имитирају западно мишљење, као што имитирају деца.

 А ево и супротне стране парадокса: западњаци су остајали Азијати, њихова свест је била детиња, они су се односили према европској култури онако како су могли да се односе само људи који су јој потпуно страни, за које је европска култура само сан о нечему далеком, а не њихова интимна суштина. За руског западњака-Азијата Запад је обећана земља, привлачна слика савршеног живота. Запад остаје потпуно спољашњи, интимно непознат, далек. Код западњака постоји скоро религиозно страхопоштовање, које изазива дистанца.Тако се деца односе према животу одраслих, који им се чини задивљујући и примамљив зато што им је потпуно стран.“

Николај Берђајев у есеју „Азијатска и европска душа“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

о узвишености и паду

о узвишености и паду Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3b/%D0%A2%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B9_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87.jpg

„Уколико је узвишенији призив овог или оног бића, утолико му је доступнија дубина пада и обрнуто.“

из књиге „Смисао живота” Кнеза Јевгенија Трубецкоја , издавач „ Логос” 1997. Београд

Подробнее
Автор: Кнез Јевгениј Трубецкој

О обоготворењу Западне Европе код Руса

О обоготворењу Западне Европе код Руса Автор картинки:http://logos.in.rs/wp-content/uploads/2014/08/berdjajev1-220x300.jpg

„Ниједан народ није досезао до таквог самопорицања, као ми, Руси. То је појава апсолутно немогућа на Западу, где је национализам раскошно процветао. И где се то може пронаћи право обоготворење Западне Европе и западноевропске културе, ако не у Русији и код Руса? Порицање Русије и  идолопоклонство пред Европом –то је појава веома руска, источна, азијатска. Управо екстремно руско западњаштво и јесте манифестација азијатске душе“

Николај Берђајев у есеју „Азијатска и европска душа“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О стварности света

О стварности света Автор картинки:https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%BE%D0%B9,_%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B9_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87#/media/File:%D0%A2%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%BE%D0%B

„Овај свет стваран је само уколико се његова стварност утврђује у свејединој свести.“


из књиге „Смисао живота” Кнеза Јевгенија Трубецкоја , издавач „ Логос” 1997. Београд

Подробнее
Автор: Кнез Јевгениј Трубецкој

О немачком осећању дужности

О немачком осећању дужности Автор картинки:http://logos.in.rs/wp-content/uploads/2014/08/berdjajev1-220x300.jpg

„Немац себе осећа као унутрашњег организатора, који уноси ред и дисциплину, у светски хаос. Тако је Немац у области мисли, у философији, тако и практичном животу, у државном уређењу, у индустрији, у војној техници, увек надахнут категоричким императивом и једино себе самог сматра способним за испуњење дужности.“

Николај Берђајев у есеју „Религија Германизма“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О тајни руског духа

О тајни руског духа Автор картинки:http://logos.in.rs/wp-content/uploads/2014/08/berdjajev1-220x300.jpg

„У томе је тајна руског духа. Тај дух је усмерен ка последњеми дефинитивном, према апсолутном у свему: према апсолутној слободи и апсолутној љубави. Али у природно-историјском процесу влада релативно и просечно. И зато руска жудња за апсолутном слободом у пракси одвише често доводи до робовања релативном и просечном, а руска жудња за апсолутном љубављу до непријаљства и мржње“

 

Николај Берђајев у есеју „Душа Русије“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О секуларизацији и аутоматизацији живота

О секуларизацији и аутоматизацији живота Автор картинки:http://logos.in.rs/wp-content/uploads/2014/08/berdjajev1-220x300.jpg

„Свесно пристајање на секуларизацију живота јесте пристајање на жртву, на одрицање од дивних и узвишених обмана. Све свето улази унутра, у дух. Наличије тога десакрализовања и обездушивања живота је продубљивањ религиозности и веће продуховљење. Религија престаје да буде телесно свакодневна и постаје духовна, суштаствена. Секуларизација као и машина, не убија дух, већ материју. Аутоматизација је одвајање и издвајање материјалне тежине из духа, етеризацију духа. Али та етеризација се постиже тиме што се преживљава кошмар и самртни ужас аутоматизације.“

Николај Берђајев у есеју „Дух и машина“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О материјализацији живота, и губљењу духа

О материјализацији живота, и губљењу духа Автор картинки:http://logos.in.rs/wp-content/uploads/2014/08/berdjajev1-220x300.jpg

„Не може се порећи да је у Немачкој било много духа, а управо је Немачка дошла до најсавршенијих образаца механизације и аутоматизације. Немачка машина, као објављена из дубина германског духа, иде напред, она је давала тон мирнодопском животу, а сада диктира тон у рату. Немци су постали робови сопствене савршене машине. Дешава се фатални процес, аутоматизације живота, замена органског неханичким. Многе плаши и препада тај процес, праћен наказним појавама и пропашћу старе лепоте. Тријумф машине, замена организма машином замишља се као натеријализација живота.“

Николај Берђајев у есеју „Дух и машина“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.

Подробнее
Автор: Николај Берђајев