Новости России, Сербии, новости со всего мира

Аналитика свежих новостей, выявление логики происходящих процессов

О поквареним народима и слободи

О поквареним народима и слободи Автор картинки:https://en.wikipedia.org/

„Ако у политици постоји иједна истина која је сигурна, то је онда истина да један покварен народ, и то дубоко покварен, није створен за слободу и неће је никада досегнути“

„Списи о револуцији“, „Градац“, Чачак 2001.

Подробнее
Автор: Жозеф де Местр

О нацијама и њиховим вредностима

О нацијама и њиховим вредностима Автор картинки:https://en.wikipedia.org/

„Неке нације имају медиокритетске активности, оне једва да обележавају стазу векова; о њима се веома мало говори, и оне готово увек уживају у срећи уместо да се диче славом. Друге, сасвим супротно, играју упадљиве улоге, али увек са тајним циљевима. Овој је нацији судбина одредила да побеђује и да под својом моћи уједињује више различитих нација; оној је, пак, природа наложила да се не шири преко својих граница: она је велика само у оквиру њих“

„Списи о револуцији“, „Градац“, Чачак 2001.

Подробнее
Автор: Жозеф де Местр

О бољшевичком начину управљања

О бољшевичком начину управљања Автор картинки:https://sr.wikipedia.org

„Бољшевици су израсли као емигрантска странка која ради нелегално, у тајности, методама свих тајних друштава. У тој традицији руске револуције, суштински терористичке и анархистичке, они су израсли и те традиције не умеју да се ослободе. Отуда сви ти недостаци бољшевичке управе, заправо импровизацији у управи, то дилетанство у управи и мањак промишљеног, целовитог плана, повезаности и доследности.“

Томаш Гариг Масарик у есеју „Револуција и бољшевици“ обајављеног у књизи, „О бољшевизму(1920-1921),забрањени Масарик“, „Завод за издавање уџбеника“, Београд 2014. 

Подробнее
Автор: Томаш Гариг Масарик

О одрастању без радија и телевизије

О одрастању без радија и телевизије Автор картинки:https://anaarpartblog.files.wordpress.com

„У младости сан била срећан човек“. Одрасла сам као `дете природе` под дрвећем и грмљем, са биљкама и инсектима, заштићена и заклоњена, у једном времену које није знало ни за радио ни за телевизију.“

Лени Рифенштал у књизи „Сећања“,  „Логос“, „Златни змај“, „Укронија“, Београд 2006.

Подробнее
Автор: Лени Рифенштал

О разлици у животу на Гренланду и у европском градовима

О разлици у животу на Гренланду и у европском градовима Автор картинки:https://anaarpartblog.files.wordpress.com

„После живота на Гренланду, европски градови су деловали прилично тесно. Била сам потпуно сметена. Иритирао ме је призор толиких часописа изложених по трафикама и непотребних ствари које нам на Гренланду уопште нису недостајале. Тамо сам била понела две кутије са књигама, али нисам прочитала ни једну једину. Сметала ми је бука на улицама и ужурбаност људи који који су хитали на све стране. Најрадије бих се поново вратила  - назад на Гренланд.“

Лени Рифенштал у књизи „Сећања“,  „Логос“, „Златни змај“, „Укронија“, Београд 2006.

Подробнее
Автор: Лени Рифенштал

О љубави

О љубави Автор картинки:https://sr.wikipedia.org

Љубав је једини начин да схватимо друго људско биће у најскривенијем језгру његове личности. Нико не може добро разумети суштину друге особе ако је не воли. Духовни чин љубави га чини способним да уочи битне црте и особине вољене особе и шта више, да види и оно што се у њој потенцијално скрива, што још није остварено али се може остварити. 

Особа која воли, својом љубављу оспособљававља вољену особу да оствари те прикривене могућности будећи свест о ономе шта може и шта треба да постане, подстиче у њој остварење тих потенцијала.

Виктор Франкл у књизи „Зашто сте нисте убили?“ издање „И.П - Жарко Албуљ“ 1994.

 

Подробнее
Автор: Виктор Франк

О руском карактеру

О руском карактеру Автор картинки:http://logos.in.rs/

„А Русу је мрзак немачки патос малаграђанског уређивања живота. Немац осећа да га Немачка неће спасти, да он сам мора да спасе Немачку. А Рус мисли да неће он спасти Русију, већ ће Русија спасти њега. Рус се никада не осећа као организатор. Он је навикао да га организују. И чак је у овом страшном рату (Други светски рат), мада је руска држава у опасности, тешко довести руског човека до свести о тој опасности, пробудити у њему осећај одговорности за судбину отаџбине, изазвати напон енергија. Руски се човек теши тиме да се иза њега још налазе непрегледна пространства и да ће га спасти, он се не боји и није превише склон да сувише напреже своје снаге. И руски човек тешко долази до свести о нужности да мобилише сву своју енергију.“

Николај Берђајев у есеју „О власти простора над руском душом“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О немачком карактеру и немачком презиру према Русима

О немачком карактеру и немачком презиру према Русима Автор картинки:http://logos.in.rs

„Узмимо Немца. Он се осећа притешњеним са свих страна, као у мишоловци. Нема ширине ни око њега ни у њему самом. Он тражи спас у својој сопственој организованој енергији, у интензивној активности. Код Немаца све мора да буде на месту, све рапоређено. Без самодисциплине и одговорности Немац не може да постоји. Он свуда види границе и свуда поставља границе. Немац не може да постоји у безграничности, њему је туђа и мрска словенска бескрајност. Он би само уз велики напон енергије хтео да прошири своје границе. Немац мора да презире руског човека због тога што он (Рус) не уме да живи, уређује живот, организује живот, ничему не зна меру и место, не успева да постиже оно што је могуће.“

Николај Берђајев у есеју „О власти простора над руском душом“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

Од иконоборства до бољшевизма

Од иконоборства до бољшевизма Автор картинки:https://drevo-info.ru

„Уопште узев данас се императорско иконоборство у историји приказује као правац који је по духу аналоган епоси реформације. Исти такав је био устанак световног духа против клерикалног духа средњег века. У истом том духу побунио се против клерикализма и немачки световни дух Kulturkampfa из Бизмарковог доба. као и лаички фанатизам III Француске републике, која се овојила од Католичке цркве. Тај дух је сродан нашем либералном и радикалном „просветитељству“ који је већ поппримио варварски неизмерни бољшевучки деспотизам.“

„Васељенски Сабори“, „СКЗ“, „ПБФ“, Београд 2009.

Подробнее
Автор: Антон Карташев

О демократском моралу

О демократском моралу Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Демократски морал пориче индивидуалност свакога у име привида инвидуалности свих других, тачније, за њега не постоји не постоји индивидуалност као таква, нема живе историје људске душе. Демократски морал се неминовно изопачује у самозадовољну и властољубиву малограђанштину, у баналност која не зна за духовну осетљивост и префињеност, у занатску дресуру и нормирање.“

Николај Берђајев у есеју „Трагедија и свакодневица“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О савременој уметности

О савременој уметности Автор картинки:http://www.peoples.ru

„Циљ свега је - просечан човек; буржуј спокојан међу милионима исто тако просечних, исто тако спокојних.“

Цитат Константина Леонтјева преузет из есеја Николаја Берђајева „Константин Леонтјев“ објављеног у књизи „Човек и машина“, БРИМО, Београд 2002.

Подробнее
Автор: Константин Леонтјев

О лакоћи живота

О лакоћи живота Автор картинки:https://minutzamene.com

Лако је туђим к..... по копривама лупати.

Подробнее
Автор: Белосветски

О духу тевтонске гордости и немачком презиру

О духу тевтонске гордости и немачком презиру Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Дух тевтонске гордости прожео је читаву немачку науку и философију. Немци се не задовољавају инстинктивним презиром према другим расама и народима, они хоће да презиру на научној основи, да презиру сређено, организовано и дисциплиновано. Немачка самоувереност је увек педантеријска и методолошки образложена.“

 

Николај Берђајев у есеју „Религија Германизма“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.   

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О немачком свету и његовим циљевима

О немачком свету и његовим циљевима Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Немачки свет је у првом реду Централна Европа. Немачки идеолози сматрају Немце творцима и чуварима средњоевропске културе. Француску, Енглеску, Италију, Русију, осећају као периферију Европе. Судбина Германизма се замишља као судбина Европе, победа германизма – као победа европске културе.Религија Германизма сматра немачки народ оном једином чистом аријевском расом која је позвана да европску духовну културу учвршћује не само напорима духа, него исто тако и крвљу и оковима. Германизам би хтео да за навек учврсти доминацију Централне Европе, он тежи да прошири свој утицај на Исток, у Турску и Кину, али омета прави излазак изван оквира Европе и затворене европске културе. Германизам, опседнут опседнут идејом своје изузетне културне мисије, посвуда носи своју затворено-европску и затворено-немачку културу, ничим се не обогаћујући ,  никога и ништа признајући у свету...“

 

Николај Берђајев у есеју „Религија Германизма“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.   

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О немачком реду и руском хаосу

О немачком реду и руском хаосу Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Немачка монистичка организација, немачки ред, недопуштају апокалиптичне доживљаје, не трпе осећања наступања краја старог света, они учвршћују овај свет у лошој бесконачности. Апокалипсу Немци у целини препуштају руском хаосу који толико презиру. Ми пак презиремо овај вечити немачки ред.“

 

Николај Берђајев у есеју „Религија Германизма“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.   

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О Немцима и слободи

О Немцима и слободи Автор картинки:http://logos.in.rs

„Савременим Немцима је милија градња материјалних. Немачка гносеологија је иста онаква дресура као и немачки империјализам. Немац се осећа слободним једино у касарни. На слободи он осећа притисак хаотичне нужности. У схватању слободе с Немцима никада нећемо постићи договор.“



Николај Берђајев у есеју „Религија Германизма“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.   

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О погрешним животним ослонцима

О погрешним животним ослонцима Автор картинки:http://www.urbanstandard.rs

„На њу/њега можеш да се ослониш као на кору од банане.“

Подробнее
Автор: Непознат аутор

О функционерима и памети

О функционерима и памети Автор картинки:https://mostarski.ba

„...мисли да му је функција и памет дала“

 

Мирослав Ћиро Блажевић о Давору Шукеру за дневник „Нове тв“ од 12. јула 2018.

 

Ова мисао може да опише сваког које дошaо на руководеће место у Србији, на било коjeм новоу државне бирократије од 1919. до данас. (Част изузецима)

Подробнее
Автор: Мирослав Ћиро Блажевић

О војничкој слави и војничким наређењима

О војничкој слави и војничким наређењима Автор картинки:https://www.biography.com

„Наређења којима се не повинујеш, те чине славним“ 

Изрека највећег америчког војсковође Генерала Дагласа МакАртура поменута у серији „Амерички Цезар“, рађеној по књизи истог наслова, аутора Вилијема Манчестера. 

Из цитата може да се схвати да мислима Генерала МакАртура није посвећивана дужна пажња, на војној академији ЈНА...

 

Подробнее
Автор: Даглас МакАрутур

О стању у Краљевини Југославији

О стању у Краљевини Југославији Автор картинки:www.blic.rs

„Не искључује се могућност да ћемо доживети и такво стање у коме се неће знати ко је шпијун, а ко је жртва, или још боље речено, сви ће бити шпијуни и жртве, с повременом променом улога.“

Угљеша Поповић,први  начелник војнообавештајног сервиса војске краљевине Југославије, у књизи „Десети по реду" коју се појавила као самиздат 1976. у Београду, издата од стране Угљеше Поповића

Подробнее
Автор: Угљеша Поповић

Енглез о српској нацији

Енглез о српској нацији Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„Пре пет стотина година, наши савезници Срби пошли су у Косовски бој, који ће представљати крај њихових победа и почетак њихове славе. Управо онда када је српско царство било смртно рањено, српска нација је добила прилику да покаже сопствену бесмртност; јер се бесмртност може открити тек у смрти. Тако је ужасно жива та хришћанска ствар коју зовемо нација, да је чак и њена смрт - жива.“

Гилберт Кит Честертон у књизи „Оно што се назива нацијом“, цитат узет из текста „Срби у великом времену“ који је објављен у часопису „Православље“,од првог јула 2014 

Подробнее
Автор: Гилберт Кит Честертон

О гневу Срба према Аустријанцима

О гневу Срба према Аустријанцима Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„За Србина, Аустријанац је хришћанин попут Јуде Искариотског. Он је хришћанин који му је забио нож у леђа док се он још борио лицем окренут невернику. И његов праведни гнев пун је пет векова сакупљеног једа и мрачан као онај дан жалости када је крв његових светитеља и јунака узалуд проливена на Косову пољу.“

Гилберт Кит Честертон у књизи „Оно што се назива нацијом“, цитат узет из текста „Срби у великом времену“ који је објављен у часопису „Православље“,од првог јула 2014 

Подробнее
Автор: Гилберт Кит Честертон

О једној јединој војсци

О једној јединој војсци Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„...постоји само једна војска која носи слику свог команданта, не како седи на престолу или јаше на коњу, већ како издише на крсту.“

Гилберт Кит Честертон у књизи „Оно што се назива нацијом“, цитат узет из текста „Срби у великом времену“ који је објављен у часопису „Православље“,од првог јула 2014 

 

Подробнее
Автор: Гилберт Кит Честертон

О издајницима

О издајницима Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„Уколико су у бесу убијали тиране који су истовремено били и издајници, то је зато што за њих фраза 'продавање прелаза' (selling the pass) није само отрцана политичка метафора, већ се често односи на стварни прелаз, преко стварних планина, чија би продаја донела пропаст стварним селима у стварној долини.“

Гилберт Кит Честертон у књизи „Оно што се назива нацијом“, цитат узет из текста „Срби у великом времену“ који је објављен у часопису „Православље“,од првог јула 2014.

Подробнее
Автор: Гилберт Кит Честертон

О Америци

О Америци Автор картинки:https://www.laguna.rs

„Америка никад није била невина. Чедност смо изгубили на броду којим смо допловили овамо и касније због тога никад нисмо покајали. Наш грех не може да се припише неком појединачном догађају или сплету околности. Не може да се изгуби нешто што у основи није ни постојало.“

Џејмс Елрој у прологу романа „Амерички таблоид“, Народна књига-Алфа, Београд 2005.

Подробнее
Автор: Џејмс Елрој

О скидању вела тајне са чињеница

О скидању вела тајне са чињеница Автор картинки:https://www.laguna.rs

„Потрошачки менталитет надокнађује нам прошлост која није постојала. Хагиографије у свеце производе политичаре-муваторе, а њихове тешке промашаје проглашавају делима велике моралне вредности. Историја нам је толико замагљена да не може да се разабере истина и да се стигне до позног сазнања. Само безобзирно скидање вела тајне са чињеница може да нам отвори очи.“

Џејмс Елрој у прологу романа „Амерички таблоид“, Народна књига-Алфа, Београд 2005

Подробнее
Автор: Џејмс Елрој

О љубави према својој земљи

О љубави према својој земљи Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Пре свега човек мора да воли своју земљу, да је воли у свим њеним противречностима, са њеним гресима и недостацима. Без љубави према својој земљи човек је немоћан да било шта створи, немоћан је да овлада земљом.“

Николај Берђајев у есеју „Душа Русије“ из књиге „Човек и машина“, БРИМО, Београд, 2002.

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О моралисти

О моралисти Автор картинки:http://nbmgu.ru/

„Моралиста је биће повучено у себе (интровертно) и усредсређено на своја стања и преживљавања, на своје склоности и заслуге. За њега је важније и драгоценије да се сам уздржи од неког ружног поступка него да унесе животворно струјање у друштвени, црквени, национални и социјални живот.“

Иван Иљин у делу „О супротстављању злу силом“ , „Zepter world book“, Београд 2001.

Подробнее
Автор: Иван Иљин

О разуму

О разуму Автор картинки:http://nbmgu.ru

„За разум је све јасно и просто, он не види сложеност унутрашњег и спољашњег живота, он не зна за трагичне противречности, његов задатак је да упрости сложеност до јасног и да сведе јасно на систематско јединство. Он је слеп за реалност и има посла само са апстрактним појмовима.“

Иван Иљин у делу „О супротстављању злу силом“ , „Zepter world book“, Београд 2001.

Подробнее
Автор: Иван Иљин

О руском цару

О руском цару Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„Руски цар није био демократичан, али је био хуман. Он је био хришћански пацифиста; има нечег толстојевског у сваком Русу. Није то само пука машта када се говори о Белом Цару: за Русију чак и уништење има смртоносну мекоћу снега. Њене идеје су често невине и чак детињасте, попут идеје о миру. Појам Свете Алијансе био је предивна истина за цара, мада само богохулничка шала за његове лупешке савезнике, Метерниха и Кеслрија.“

Гилберт Кит Честертон, „Злочини Енглеске“, Богословско друштво Отачник, Београд; Бернар, Стари Бановци; (Интерклима графика, Врњачка Бања), 2014

Подробнее
Автор: Гилберт Кит Честертон

О суштини комунизма

О суштини комунизма Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„Суштина комунизма је у томе да он само реформише џепароша тиме што забрањује џепове.“

Гилберт Кит Честертон, „Обрис здравог разума“, Богословско друштво Отачник, Београд; Бернар, Стари Бановци; (Интерклима графика, Врњачка Бања), 2014.

Подробнее

О две идеје на којима почива капиталистички систем

О две идеје на којима почива капиталистички систем Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„Дакле, капиталистички систем, добар или лош, исправан или погрешан, почива на две идеје: да ће богати увек бити довољно богати да унајме сиромашне; и да ће сиромашни увек бити довољно сиромашни да желе да буду унајмљени.“

Гилберт Кит Честертон, „Обрис здравог разума“, Богословско друштво Отачник, Београд; Бернар, Стари Бановци; (Интерклима графика, Врњачка Бања), 2014.

Подробнее
Автор: Гилберт Кит Честертон

О положају села

О положају села Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/

„У атмосфери капитализма, човеку који гомила поље до поља ласкају; али у атмосфери поседништва њему се одмах ругају или га можда и каменују. Последица је да село није потонуло у плутократију, нити предграђе у полигамију.“

Гилберт Кит Честертон, „Обрис здравог разума“, Богословско друштво Отачник, Београд; Бернар, Стари Бановци; (Интерклима графика, Врњачка Бања), 2014.

Подробнее
Автор: Гилберт Кит Честертон

О сукобу вентралне власти и феудалаца у Византији

О сукобу вентралне власти и феудалаца у Византији Автор картинки:https://sr.wikipedia.org

„Борба између централне власти и феудалаца није се водила само око малог земљопоседа него, пре свега, око самих земљопоседника, до којих је и једној и другој страни било највише стало.“

Георгије Острогорски, „Историја Византије“, Просвета, Београд 1996

Подробнее
Автор: Георгиј Острогорски

О наступајућем крају Европе

О наступајућем крају Европе Автор картинки:http://logos.in.rs/

„У додирима савремене европске цивилизације с древинм расама и древним културама увек има нечег богохулног. А таштина европске, буржоаске, и научне цивилизаторске свести је толико жалосна и вулгарна појава да она духовно може да се разматра једино као симптом наступајућег краја Европе - монополисте светске цивилизације. Сумрак Европе - ето осећања кога немогуће ослободити се. Европи прети делимична варваризација.“

Николај Берђајев у есеју „Крај Европе“ из књиге „Човек и машина“, БРИМО, Београд 2002

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О односу Руса према идејама

О односу Руса према идејама Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Руска одбојност и равнодушност према идејама, често прелази у равнодушност према истини. Руски човек не тражи много истину, он тражи правду, коју замишља било религиозно, било морално, било социјално - он тражи спасење. У томе постоји нешто специфично руско, постоји својеврсна права руска истина.“

Николај Берђајев у есеју „О односу Руса према идејама“ у књизи „Човек и машина“, БРИМО, Београд, 2002.

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О разлици између Русије и Енглеске

О разлици између Русије и Енглеске Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Мисија Енглеске је више спољашња. Мисија Русије - више унутрашња. Русија стоји у центру Истока и Запада, она је Истоко-Запад. Русија је - највећа империја. Али управо зато јој је туђ империјализам у енглеском или немачком смислу речи. Ми, Руси немамо велокоимперијалистичке тежње, зато што је велика империја маша датост, а не - наш задатак. Русија је и сувише велика да би имала занос ширења и владавине. А и темперамент словенске расе није империјалистички темперамент. Русија не тежи колонијама, јер у њој самој постоје огромне азијатске колоније у којима предстоји још много посла. Мисија Русије је - заштита и ослобођење малих народа.“

Николај Берђајев у есеју „Крај Европе“ у књизи „Човек и машина“, БРИМО, Београд, 2002.

 

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О реакцији Хришћанства на капитализам

О реакцији Хришћанства на капитализам Автор картинки:http://logos.in.rs/

„Треба рећи да се пред капиталистичким светом - акапитализам је био велика новина у социјалној структури човечанства -  хришћанство збунило и није знало како на њега да реагује, оно је делом од њега побегло, а делом му се прилагодило. Међутим није била нађена стваралачка реакција, није био пронађен стваралачки израз из тога што је живот био поставио.“

Николај Берђајев у есеју „Хришћани пред савременом стварношћу“ у књизи „Човек и машина“, БРИМО 2002. Београд

Подробнее
Автор: Николај Берђајев

О инвизицији Науке

„У другој половини деветнаестог века, тој епоси нефилозофској и техничкој, у којој је владала кратковида љубав за специјалности, у којој је владао историјски материјализам, у тој епоси сићушности, идеал резона и науке се популаризовао и раширио. Реформа и ренесанса, две сестре рођене, и револуција, њихова кћи, донеле су нову инквизицију, инквизицију Науке, однеле су стварну веру. Ова нова инквизиција науке носи са собом смех и презир за оне који неће да јој се покоре, који неће да слушају слепо њену ортодоксију“.

 

Владимир Вујић, „Спутана и ослобођена мисао“, „Задужбина Хиландара“, Београд, 2006.

Подробнее
Автор: Владимир Вујић

О томе како први утисак често превари човека

О томе како први утисак често превари човека Автор картинки:https://sr.wikipedia.org

„Много тога у први мах изгледа ужасно; али како се томе посветим, и запишем, оно ужасно нестаје – не буде чак више ни помена вредно

Петер Хандке, „Јуче, на путу“, СКЗ, Београд 2007.

Подробнее
Автор: Петер Хандке

О победи над усамљеништвом

„Да се усамљеништво пробије, да се стварна веза успостави, потребно је да човек у човеку види дух, осети брата мученика духовног, да човек види човека кроз сопствене муке, грехове, падове, слабости, кроз оно што је најцрње и највише опако у њему, кроз убоштво душевно и страсти; и да у свему томе, у себи и другима, открије себе и друге, себе у вези са свима.“

Владимир Вујић, „Спутана и ослобођена мисао“ , „Задужбина Хиландара“, Београд 2006.

Подробнее
Автор: Владимир Вујић

Зашто никад нисмо срећни

Зашто никад нисмо срећни Автор картинки:https://sr.wikipedia.org

„Прошлост и садашњост су нам средства; једино будућност нам је сврха. На тај начин ми никад не живимо, него се надамо да ћемо живети; и пошто се увек припремамо да будемо срећни, неизбежно је да то никад нисмо.“

Блез Паскал, у књизи „Мисли“, „БИГЗ“ 1980.

Подробнее
Автор: Блез Паскал

О цивилизаторској моћи Константинопоља

О цивилизаторској моћи Константинопоља Автор картинки:https://sr.wikipedia.org

„Нема очигледнијег доказа за цивилизаторску моћ византиске престонице него што је чињеница да је сељачки син из балканске унутрашњости Јустинијан био најобразованији човек свога века и да је остао оличење римске универзалне идеје.“

Георгиј Острогорски, у књизи „Историја Византије“, „Прпсвета“, 1996.

Подробнее
Автор: Георгиј Острогорски

О истини и друштвеној стварности

О истини и друштвеној стварности Автор картинки:http://www.universitystory.gla.ac.uk/images/UGSP01024_m.jpg

„Мало везе има између истине и друштвене 'стварности'. Око нас су псеудодогађаји којима се прилагођавамо са лажном свешћу подешеном да такве догађаје види као истините и стварне, чак и лепе. Данас у људском друштву истина лежи мање у ономе што ствари јесу, но у ономе што нису. Наше друштвене стварности веома су ружне ако се сагледају у светлости прогнане истине, а лепота готово да више није ни могућна ако није лаж.“

Р.Д. Лаинг у књизи „Подељено ја/политика доживљаја“ „Нолит“ 1977. Београд

Подробнее
Автор: Р.Д. Лаинг

О Кремљу

О Кремљу Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f6/Custine.jpg

„Волео бих да вам могу дочарати ту камениту громаду која се прстенасто оцртава према небу. Необична је противречност да је то уточиште деспотизма саздано у име слободе, јер је Кремљ представљао бедем који су Руси подигли да се одбране од Калмика. Те зидине са двојаком наменом штитили су независност државе, али су истовремено служиле владаочевом самовлашћу. Оне су се смело поводиле за дубоким кривуљама тла; када падине тла постану сувише стрме, бедем се спушта степенасто; огромни су ти степеници између земље и неба; то су лестве дивова који ступају у бој са боговима.“

Маркиз де Кистин у књизи „Русија 1839“, „Службени гласник“ 2009. 

Подробнее
Автор: Маркиз де Кистин

О пројави зла

О пројави зла Автор картинки:http://nbmgu.ru/archiv/%D0%98%D0%9B%D0%AC%D0%98%D0%9D.jpg

„Као резултат процеса, који је дуго сазревао, зло је данас успело да се ослободи свих унутрашњих подвајања и спољашњих препрека, успело је да открије своје право лице, рашири своја крила, изрази своје циљеве, сакупи своје снаге, спозна своје путеве и средства; сем тога, оно је отворено себе озаконило, формулисало своје догме и каноне, уздигло своју, сада већ нескривену природу и показало свету своје духовно биће.“

Иван Иљин у делу „О супротстављању злу силом“ , „Zepter world book“, Београд 2001.

Подробнее
Автор: Иван Иљин

О задатку присиле

О задатку присиле Автор картинки:http://nbmgu.ru/archiv/%D0%98%D0%9B%D0%AC%D0%98%D0%9D.jpg

"...задатак присиле се уопште не састоји у ширењу непријатељства и мржње, већ, напротив - у спречавању душевног механизма мржње и непријатељства који тежи да се оспољи и учврсти кроз непоправљиве поступке."

Иван Иљин у делу „О супротстављању злу силом“ , „Zepter world book“, Београд 2001.

Подробнее

Кад друштво нема одговорности

Кад друштво  нема одговорности Автор картинки:http://nbmgu.ru/archiv/%D0%98%D0%9B%D0%AC%D0%98%D0%9D.jpg

„Ропство не квари само роба, већ и робовласника; разуздан човек није разуздан сам од себе, већ и од стране друштвене средине која му је дозволила да се разузда; деспот не може постојати ако нема гмизаваца; 'све је дозвољено' само онде где су људи једни другима све дозволили.“

 

Иван Иљин у делу „О супротстављању злу силом“ , „Zepter world book“, Београд 2001.

Подробнее
Автор: Иван Иљин

О мислиоцу и његовом задатку

О мислиоцу и његовом задатку Автор картинки:https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ae/Bundesarchiv_Bild_183-R06610%2C_Oswald_Spengler.jpg

„Мислилац је човек коме је било додељено да симболички претстави време сопственим гледањем и разумевањем. Он нема избора. Он мисли како мислити мора. Истинито је, најзад, оно што је са њиме рођено као његова слика света. Он ту слику не изналази него је у себи открива. Та слика је он сам, још једном поновљен; она је његово биће уобличено у реч; она је смисао његове личности, смисао формиран као учење, она је непроменљива за цео његов живот, јер је идентична његовим животом. Једино је ова симболика нужна, једино је она сасуд и израз људске историје; оно што постаје као философски научнички рад излишно је и само ,повећава бројно стање стручне литературе.“

 

Освалд Шпенглер у другом издању првог дела „Пропаст Запада“ у издању „Књижевних новина“, Београд 1989.

Подробнее
Автор: Освалд Шпенглер

О универзалном заточеништву

О универзалном заточеништву Автор картинки:http://www.davidlopez.info/wp-content/uploads/2014/10/R%C3%BCdiger-Safranski1.jpg

„Али, ако је заточеништво универзално, где је онда тачка гледишта посматрача? Где је ту оно што је спољашње? Како може универзално постати спектакл?“ 

 

Ридигер Зафрански, у књизи „Зло или драма слободе", „Службени гласник“ 2005. Беорад

Подробнее
Автор: Ридигер Зафрански