„Немачки свет је у првом реду Централна Европа. Немачки идеолози сматрају Немце творцима и чуварима средњоевропске културе. Француску, Енглеску, Италију, Русију, осећају као периферију Европе. Судбина Германизма се замишља као судбина Европе, победа германизма – као победа европске културе.Религија Германизма сматра немачки народ оном једином чистом аријевском расом која је позвана да европску духовну културу учвршћује не само напорима духа, него исто тако и крвљу и оковима. Германизам би хтео да за навек учврсти доминацију Централне Европе, он тежи да прошири свој утицај на Исток, у Турску и Кину, али омета прави излазак изван оквира Европе и затворене европске културе. Германизам, опседнут опседнут идејом своје изузетне културне мисије, посвуда носи своју затворено-европску и затворено-немачку културу, ничим се не обогаћујући , никога и ништа признајући у свету...“
Николај Берђајев у есеју „Религија Германизма“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.