„Узмимо Немца. Он се осећа притешњеним са свих страна, као у мишоловци. Нема ширине ни око њега ни у њему самом. Он тражи спас у својој сопственој организованој енергији, у интензивној активности. Код Немаца све мора да буде на месту, све рапоређено. Без самодисциплине и одговорности Немац не може да постоји. Он свуда види границе и свуда поставља границе. Немац не може да постоји у безграничности, њему је туђа и мрска словенска бескрајност. Он би само уз велики напон енергије хтео да прошири своје границе. Немац мора да презире руског човека због тога што он (Рус) не уме да живи, уређује живот, организује живот, ничему не зна меру и место, не успева да постиже оно што је могуће.“
Николај Берђајев у есеју „О власти простора над руском душом“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002