„У другој половини деветнаестог века, тој епоси нефилозофској и техничкој, у којој је владала кратковида љубав за специјалности, у којој је владао историјски материјализам, у тој епоси сићушности, идеал резона и науке се популаризовао и раширио. Реформа и ренесанса, две сестре рођене, и револуција, њихова кћи, донеле су нову инквизицију, инквизицију Науке, однеле су стварну веру. Ова нова инквизиција науке носи са собом смех и презир за оне који неће да јој се покоре, који неће да слушају слепо њену ортодоксију“.
Владимир Вујић, „Спутана и ослобођена мисао“, „Задужбина Хиландара“, Београд, 2006.