„Уопште узев данас се императорско иконоборство у историји приказује као правац који је по духу аналоган епоси реформације. Исти такав је био устанак световног духа против клерикалног духа средњег века. У истом том духу побунио се против клерикализма и немачки световни дух Kulturkampfa из Бизмарковог доба. као и лаички фанатизам III Француске републике, која се овојила од Католичке цркве. Тај дух је сродан нашем либералном и радикалном „просветитељству“ који је већ поппримио варварски неизмерни бољшевучки деспотизам.“
„Васељенски Сабори“, „СКЗ“, „ПБФ“, Београд 2009.