Новости России, Сербии, новости со всего мира

Светски просек броја инвалидних особа је око 10%. Инвалидетети могу да буду разни, али су проблеми у главном слични, с тим што се развијеност неког друштва мери по томе на каквом нивоу су права инвалидних лица.

Многи би помислили да су САД земља где је положај инвалидних лица најбољи. Ово је делимично тачно. Френклин Делано Рузвелт је био председник САД у чак четри узастопна мандата од 1933 до 1945 имао дечију парализу.  Он је предизборе скупове одржавао поред пруге, јер је у прву председничку кампању ишао возом. Када је држао говор стао је и био је везан за ограду вагона, јер је сматрао да американци нису ментално спремни да гласаују за инвалида, на председничким изборима. Ситуацију по поводу права особа са инвалидитетом у САД, поправио је председник Џорџ Буш Старији када је потписао федерални закон о правима инвалида, али и спречавању било какве дискриминације чији је узрок инвалидност. Треба да се истине ради каже да је и у САД положај инвалида далеко од идеалног, али ми требамо да учимо од сваког који је бољи од нас у нечему.    

У Србији се људи са било којом врстом инвалидета погрешно називају особе са посебним потребама, што је погрешно јер они имају исте потребе као и свако друго људко биће, да буду слободни, да раде, да имају друштвени и социјални живот. Правилније је да се користи термин који се употребљава у Русији а то је „људи са ограниченим могућностима“. Ово је правилан израз због тога што инвалиди имају ограничене могућности како због своје болести, тако и због односа самог друштва према њима.

Крушевац је релативно град средње величине, па самим тим и није сложено да се њиме управља, јер он није гломазан као Београд, Москва. или Њу Јорк. Због тога је умесно да се псотави питање да ли инвалиди могу слободно да живе и раде у Крушевцу. Одговор на ово питање је на жалост не.

Инвалиди врло тешко живе у Крушевцу. Срећу се стални са непрописно паркираним аутомобилима на тротоарима што их тера, да се крећу улицама, и самим ти да се излажу опасности. Рампи за инвалиде има мало. ретке су направљене како треба, а док је већина направљена да се испоштује закон. Например направи се рампа која је толико уска да не може да се изврши потребан маневар да би особа са колицаима ушла у објекат. Врата се отварају тако што се вуку а не гурају, што је за инвалиде немогућа мисија. Ивилњаци су често неправилно оборени и малобројни, а ако су оборени онда су често разровани и инвалиду је потребан тенк а не алектрична колица да би се кретао по граду. У Крушевцу постоји само једна продавница где инвалиди у колицима могу да лако уђу, да се крећу између рафова са робом и да без проблема обаве плаћање купљене робе. У питању је продавница козметичких производа „dm“, што заслужује све похвале. Похвале заслужуе и „СБЕРБАНКА“ у чију филијалу инвалидно лице може да уђе са лакоћом Инвалид може без проблема да уђе и у пар коцкарница, јер оне немају степенице. Какву поруку онда Крушевац шаље инвалидима који живе у њему?

Међутим у Крушевцу није све тако црно. Крушевац је рај за бициклисте? Зашто? Зато што у Крушевцу постоје паркинг места за бицикле, то јест по три савијене шипке у облику слова п, што је урађено трудом паркинг сервиса. Да би крушевачки паркинг сервис доказао да су му бициклисти на првом месту, уградио је и пумпе за бицикле, на разним местима по граду.

Да ли је потребно много да би се Крушевац прилагодио инвалидима, наравно да није? Само је потребно да власт буде више осетљива...