Новости России, Сербии, новости со всего мира

Можда је неком овакав наслов чудан, али  свако ко се пита ко је Саманта Смит , и зашто је Нобелова нагдрада у наслову , молим га да удели мало времена, да удели мало пажње и да текст прочита до краја.

Наслов је провокативан, с једне стране, а са друге стране жели да покаже да је Саманта Смит у потпуности заслужила Нобелову награду за мир. Читалац може да се запита , а ко је она, ако је она то заслужила , а ја за њу нисам чуо. Бољка српског народа је у томе што он не познаје праве хероје и што му се преко медија сервирају лажни хероји, који се не скидају са тв, а прави хероји, људи који по својим схватањима припадају целом човечанству, који су задужили човечанство, су нама непознати, због жеље да се клањамо будалама, идиотима. Саманта Смит је била једна мала , обична девојчица ,из малог америчког градића Манчестер , у држави Меј. Њен отац је био професор на колеџу, у држави Мејн, и како је она постала позната...? Када је Андропов постао генерални секретар комунистичке партије Совјетског савеза, у магазину ,, Тајм“ је изашла насловна страна са сликом Андропова и био је чланак о томе да је он ,,јастреб“, тј. Да жели рат са Америком. Саманта се загледала у тај магазин, питала је своју мајку, ко је Андропов, и какви су то Руси који желе да униште Америку. Њена мама Џејн , је решила, да заједно са десетогодишњом ћерком прочита тај текст и да јој објасни неке ствари. Текст је прочитан, мала Саманта је предложила, да њена мајка напише писмо, и питали Андропова зашто жели нуклеарни рат. Џејн Смит је својој малој ћерки рекла, напиши сама писмо, послаћу. Писмо је написано, послато и објављено у совјетској ,, Правди“, али Саманта Смит није добила жељени одговор. Она је чекала Одговор, али он није долазио. Због тога се одлучила да напише друго писмо које је послато у совјетску амбасаду, у Вашингтон. У њему је молила да би желела некад у будућности да посети СССР. Одговор је стигао, лично , од болесног Андропова, да Совјети не желе рат и да никад неће први да употребе нуклеарно оружје. Позвана је да две недеље борави у СССР. Одмах је проглашена звездом, како на западу, тако и у СССР. Њени родитељи су прихватили позив и сво троје су отишли у СССР, где су дочекани као што се дочекују шефови држава. Неко ко зна Русе и познаје особину Руса, да не верују ником, али да кад у неком препознају искреност, доброту, чистоту, они га прихвате за пријатеља и то пријатељство траје цео живот.

Саманта Смит је било дете које је било васпитано да воли све, сваког, да се сваком насмеје, искрено, јер за њу је осмех био израз љубави , поштовања, али је Саманта Смит увек била своја, радила оно што је она хтела, наравно уз велику подршку својих родитеља, Артура и Џејн и у СССР је њен став, њено понашање, изазвало одушевљење и поштовање на сваком кораку. Саманта Смит је била дете које је волело друге људе, живело у миру, и желело сваком добро. Посећивала је разна места, рецимо рекла је : ,,Желим да видим Лењинов маузолеј, јер тог човека никад нисам видела уживо“. Тај одговор је дечији, наиван и искрен. Са собом је увек носила фото апарат и сликала шта год јој се учинило занимљиво. На конференцији за штампу у Москви ми је рекла да не кажем, али ипак ћу да кажем. Новинари су били нападни, па скоро да је загризла микрофон. Саманта Смит је посетила маузолеј Лењина, спавала у његовој соби у Кремљу. Посетила је и Лењинград, али и чувени пионирски камп – Артек, који је због ње обновљен. Ту су послати најбољи пионири СССР-а, који су говорили енглески језик. Саманта је сама одабрала да ће да живи међу пионирима. Величина и значај посете Саманте Смит се састоји у томе, што је Саманта покорила Русију на један прост , али и једини могући начин, а то је љубављу, чистотом срца и душе. По повратку у Америку, свуда је говорила најлепше о људима којеје срела, па и о смрти Андропова , јануара 1985. г. Она је рекла искрено, да јој је жао и да је то за њу била шокирајућа новост.

Саманта Смит је по својој жељи и својој вољи, написала књигу ,,Путовање у СССР“. Зашто је та књига битна? Видите, Саманта Смит није ничији производ, пројекат. Она је само васпитана онако како свако дете треба да буде васпитано, да воли сваког и да сваком жели мира и добра. Ту књигу је поклањала све до своје трагичне смрти. Овај чланак је написан у спомен на Саманту и њеног оца Артура Смита и као признање њеној мајци, Џејн Смит. Како се она цени у данашњој Америци и Русији? На различите начине: у држави Мејн, испред главног музеја, постоји њен споменик. То је све СССР издао марку с њеним ликом 1985. г. и један брод који опслужује камп Артек који на Криму и који се по њој зове. Важност Саманте Смит се није завршила њеном трагичном смрћу.  Важност Саманте , њеног дела и њених људских особина је вечна. Саманта Смит и њен живот треба да нам буду пример у много чему. Иако се ове године навршава 35 година од њене трагичне смрти, она је сад потребнија него икада, и њена порука не сме да буде заборављена, она не сме да буде заборављена. Имамо врло прост избор, да нам деца буду пуна добротољубља и човекољубља као Саманта Смит или...

Саманта Смит заслужује споменик и у Америци и у Русији, али могу слободно да кажем и у Србији, јер поред споменика, и улицу, јер ако објективно помислимо колико имамо споменика подигнутим људима који уопште не заслужују да се налазе на територији Србије. Саманта Смит, сад неко може да каже, то је Американка, зашто..? Ми морамо да гледамо овако: ако је неко дете са десет година имало жељу да међу људима влада мир. Свуда је причало да су Руси људи као и Американци, да ћемо да живимо у миру, у ери лажних хероја, и вредности које нам се сервирају сваког дана, наравно уз песму. Нама је потребан смисао Саманте Смит и не треба да журимо да нам деца буду као Саманта Смит, већ наша деца треба да имају такав пример пред очима и да сама пожеле да буду као Саманта Смит.