Новости России, Сербии, новости со всего мира

Таблод и таблоидизација су два облика исте појаве. Развој се одвија. Нема таблоида без таблодизациј едруштва, ни таблоидног друштва без таблоидних новина.Телевизија је позорница те појаве. Најгоре се дешава. То је таблоидизација политике, и не треба да нас чуди, већ да ужасне.Кад политика постане шоу држава постаје циркус и то доноси трагичне последице друштву. Таблоидизација се појавила вишестраначјем, па и у Србији.

После петооктобарске револуције стиже једна изгустирана идеја са запада, која се код нас примила без проблема. Пројекат „Велики Брат” је почео као риалити шоу на ТВ Б92. Дошао је и медијски инвеститор из Аустрије који је покренуо дневне новине „Блиц”.Не треба заборавити и „Курир“. Овакве новине су развиле таблоидни концепт дневне новине: Под узбудљивим насловом велика фотографија, под њом што мање текста, што  разнобојније. Нелојална конкуренција озбиљном дневном новинарству црно-беле визуелне концепције чије тежиште је у озбиљно изложеној вести. Страни власник Блица се постарао да купи ТВ Кошаву и наставио са таблоидном стратегијом. Најзанимљивије је да је Б92 ударио темеље риалити шоуа, па је и поред оваког скарадног програма добио националну фрекфенцију .Јесу ли медијске власти сматрале да је шоу попут  „Великог брата“ потребан народу да би му се дало што више игара када је све мање хлеба?

Тако је почело отупљивање народа. Приватизацијом медија се прешло на основно правило капитализма:Згртање профита. Профит у новинарству зависи од читаности или гледаности, па је сензационализам постао основно мерило новинарства. Саблазни, шокирај, лажи...само продај новине, наплати рекламе јер је битан профит. Чињенице и истина су постали споредни. Новинари су постали слуге комерцијалног уредништва, а престали да буду корективни чинилац власти и савест друштва. Црне хронике су постале саставни и неизбежни део већине домаћих медија. Насиље фасцинира људе и скреће пажњу, па сад свако убиство у Србији има гарантовано место у црним хроникама. Што бруталније то боље јер скреће пажњу па обезбеђује профит. Читалац (гледалац) је срећан што је преживео, па је голим животом задовољан. Такав грађанин постаје делић публике која очекује само две ствари: Да не буде убијен и да има хране да преживи. Престаје да очекује било шта више.

Заглупљивању народа су допринеле и политичке „токшоу“ емисије и програми у којима гостују самозванци огромног ега и жељни пажње, а лажно се представљају као„политички аналитичари“. „Политички аналитичар“ је рогобатан и сасвим нетачан израз јер ти људи с аналитиком обично немају везе. Аналитичар је појам који значи врхунског и искусног стручњака, примене логичких дисциплина, сложених организованих структура попут безбедносних, банкарских, финансијских и статистичких. Идентитет аналитичара је обично непознат јавности због природе аналитичког посла. Данас се „политичким аналитичарима“ називају коментатори који са ТВ екрана и других медија објашњавају да је бело- бело, а жуто- жуто и фразирају како би задивили публику.

Један политички лидер је бахатошћу скретао пажњу на себе, то ради и сад, а међународни кривични поступак је претворио у театар апсурда где се, како изгледа, добро забавио. Пре XXI века су у се у политичком животу јављале бизарне особе које су добијале медијски простор. Например Боро I Мирановић „Мироточиви” краљ Црне Горе и Никола Шећеровски као кандидат за председника Србије. Године 2014. Се на председничким изборима у Украјини се појавио „Дарт Вејдер Олексијевич“, и привукао свумедијску пажњу. И код нас се већ јављају политичари који сматрају да је најважније бити „аниматор“јавности. Сећате ли се „Леденог изазова“? Хуману идеју је политичар искористио за самопромоцију уместо да их привуче идејом и програмом. Други изводи музичку тачку у Скупштини. Када се усвоји правило „хлеба и игара“ неминовно долази до пропадања. У циркусу без истине и правде нема напретка. Што пре то схватимо створићемо предуслове да буде боље.

Аутор је магистар међународних односа

Тескст је изворно објављен у дневном листу „Политика“ у рубрици „Погледи“ 27. марта 2017. године