Новости России, Сербии, новости со всего мира

Срби воле доскочице. Мислим да је Живојин Павловић говорио како им врцавост служи да збаце са себе баласт вечности и одговорности пред светом. Све док не дођу изазови достојни Срба, они их траже, уносе се великима у лице и без размишљања ускачу у глобална гибања, али кад дођу, Срби се повлаче у своју сигурну, провинцијску позицију и пред себе шаљу афоризме, подругљиве опаске, којима ће сами себе разоружати, естетизовати своју немоћ и направити се довољно пасивним и достојним боемско-кафанског одмака. Херојство је, изгледа, наш начин да испитамо своје границе; култ жртве је наше сигурно уточиште, тамо можемо да, ничим изазвано, будемо у друштву правих мученика.

Да, Срби имају своју верзију „енглеског хумора“ , нечега што се често назива understatement-ментом, који Енглезима, међутим, служи да потцене друге, а Србима да потцене себе. Злу не требало.

Тако су Срби (најмањи народ са психологијом „велике силе“) увек довољно добри да започну рат, али недовољно добри да га заврше, без да их неко „одбрани“ . Пошто је, мање-више, само Русија била спремна да наседне на ту глупост, да пошаље разне пан-словенске авантуристе, православне занесењаке меке душе, грофове и „страњике“ да по Србији остављају кости у име братске слободе и оног најбољег након спахијске доколице, пошто су само Руси били довољно луди да парче балканских гудура, које је некад било српска државица Црна Гора, држе вековима као мало воде на длану (све до недавног, потпуно неразумног сипања милиона рубаља у Ђукановићеву „Црну Рупу“ под тихом НАТО окупацијом) , све док битан део популације овог авнојевског патрљка није, на крају, исту ту Русију оптужио, не да их није „бранила кад треба“ , него да их је мучки напала, пошто је само Русија била довољно ћакнута да, са свом својом територијалном ширином и реалном, цивилизацијском самодовољношћу „излази и себе“ и уплиће се у „српска посла“ , битна само Србима, а кобна по многе друге – пре или касније је морало да се деси да Срби све то прихвате, онако како прихватају медаље кошаркаша и трофеје Новака Ђоковића – као нешто што им припада. Бранити Србе, то је част и не потврђује само њихову посебност. Русија је дужна да нас брани, а пошто никад не може да нас, довољно велике да седимо на две столице (за разлику од Русије, која треба да седи на једној – нашој) , брани онолико колико заслужујемо, онда, имамо права да кажемо - „тешко онима кога Руси бране“ .

Нећу, овог пута да говорим о Грцима, премда je увредљивост у реченици из наслова расподељена на равне части, према једина наша два искрена историјска савезника, ако ништа друго, једина два савезника који не преламају језик кад изговарају српска презимена и која знају да разликују „Монтенегро“ од „Македоније“ . Јер, ето, Грци су подржали атак на Сирију, а Руси Сирију нису одбранили, а пошто је наш историјски задатак само да будемо духовити и да чекамо да нас неко одбрани – можемо сасвим строго, према свом признању, да одсечемо грану на којој седимо и пошаљемо Русе и Грке тамо где им је и место: у виц.

Али ето, чисто да, разоноде ради, покушамо немогуће - да поједине Србе тргнемо из колективне хипнозе и начнемо инерцију у мишљењу.

Извесна госпођа је једном устврдила ово: Американци су несметано бомбардовали Сирију, док су Руси били стационирани тамо, после чега више нико од нас не верује у Русију и њену жељу да одбрани своје савезнике. „Али госпођо“ , упитао сам, „Нисте нам рекли: шта мислите о претходном, несметаном бомбардовању Сирије од стране Руса, док су Американци били тамо?“ Још увек чекам одговор. То је суштина масовне халуцинације о којој говорим. Русија је увек у позицији да неког брани и то увек „неуспешно“ , зато што од Америке нико и не очекује да има савезнике.

Америчка „савезништва“ су, углавном, безбедности прстенови који је окружују. Ето, НАТО пакт, чија су САД ударна игла, дужан је да брани сваког свог савезника. Сама реч „пакт”“подразумева, отприлике нешто слично. Али, реч „пакт“ крије и замку и то је један од разлога зашто се Варшавски пакт распао. Пакт није савезништво, у узвишеном смислу, већ пре патолошка симбиоза или, да будем груб, партнерство у злочину.

То савезништво ниског интензитета, у америчком случају, изгледа тако што „савезници“ (њихови „представници народа“) Америке ступају с њом у „коалиције“ , које се за рачун “државе благостања” упадају у полу-пустињске државе Оријента, урнишу их, стварају сиротињу и антиамеричко расположење, које се после, углавном, прелама преко леђа Француза, Белгијанаца, Турака, Италијана...

Дакле, рецимо Француска, грлата чланица „Прво Америка -  Сви Остали“ пакта, суочио с изазовом званим „Батаклан“ . Неколико минута се, преко „Ју тјуба“ могло да гледа како Арапи нижу несрећне Французе на своје „калашњикове“ , а Американци: ни макац. Па Брисел, Ница, Копенхаген, Берлин, Лондон, Истанбул... Све сами „савезнички“ градови. Војна сила, сасвим довољна да обара режиме и руши поредак по поредак, недовољна за реципрочно завођење реда у савезничким државама. Инфраструктура довољна да обезбеди екстремно благостање за милион супер-богаташа, недовољна да прими више од десетак избеглица, за чији је статус ионако заслужна. Јасно, нека се савезници, које смо условљавали својом „заштитом“ кад смо их звали у „коалиције“ носе са тим.

Могла би се данима набрајати америчка савезништва која то нису и, исто толико, неразумна и самоубилачка руска ускакања у туђи чабар. Уосталом, пре одласка у Сирију, ђакон Андреј Курајев је, инидректно, упозорио Путина: „Сваки пут кад смо проналазили браћу по свету и ишли да их бранимо, то се завршило спаљивањем Москве!“ Сад га разумем. Не могу Руси никад да буду толико спори на одбрану “браће” колико “браћа” могу, по речима Леонтјева, да буду „незахвална“.

За то време, НАТО пакт (то наказно чедо Пентагона) маше, све време, над главама својих „савезника“, операцијом „Гладио” , древним оружјем не за одбрану, већ – за случај да неко то „савезништво“ схвати као превише лабаво.

Али, савезништво подразумева да понекад нешто и изгубиш због слабијег од себе савезника. Рецимо, образ и репутацију „опаког момка“ . У том смислу, тешко ономе кога Американци и хране и бране! Први можда добију холестерол, други вероватно ни то...

Све ово Срби морају да схвате.

Напокон.