Новости России, Сербии, новости со всего мира

Овај текст настаје из моје жеље да се позабавим питањем породице као „основне ћелије друштва“. У времену у коме живимо, породица се врло често распада зато што бива формирана на погрешним претпоставкама или на брзину, без идеје брачних партнера шта брак и породица у основи представљају.

Рад има неколико делова: Уводни део, I део – забављање, II део – склапање брака, III део – функционисање брака, IV део – васпитавање деце, V део – закључна разматрања. У сваком од прва четири дела сам указао на неке односе који преовлађуји данас међу људима, док је у петом делу моје размишљање о свему томе.

Пишући овај текст, нисам имао никог посебно у виду. Просто сам желео да свако ко ово чита постави себи питања: како се односи према особи коју воли; који став има о забављању; каква очекивања од брака; да ли жели да има децу и како жели да их васпита? Овај рад је далеко од идеалног; он је, једноставно, мали интелектуаллни подстицај на размишљање мојих читалаца.

Уводни део

„Породица је основна ћелија друштва“ и као таква је савршено огледало стања у друштву и држави. Што су духовне основе друштва јаче, то је и његова основна карика јача. Када духовне основе друштва замени чисти материјализам, неминовно долази до распада великог броја бракова и породица.

За распад породица не можемо кривити само глобализацију, трку за новцем, људско самољубље, већ морамо кренути од тога да живимо у времену у коме су лаж и неискреност постале нормалне и опште прихваћене норме у међуљудским односима, док су икреност и отвореност постале ретке особине данас, па се стога неосновано сматрају изузетним врлинама.

I део – забављање

За успешан брак или његов распад је врло важно из каквих побуда је настао, као и како људи започињу предбрачну фазу која се назива забављање, а чији је назив, по мени, дубоко погрешан, јер асоцира на то да се „изабрана особа“ третира као ствар за забаву. Пошто је забављање општешрихваћен термин у нашој култури, он ће се као такав користити у даљем тексту.

Сваки човек има различите амбиције у животу. Неки имају амбиције које су у сразмери са њиховом личношћу, а неки имају превелика очекивање која никад не остваре. Али, постоје и они који, напросто, желе да испуне очекивања својих родитеља. Такве особе обично имају девојку/дечка да би испуниле очекивања родитеља и своје околине. Они касније и ступе у брак са истима због поменутог мотива и касније, чак, имају и децу. Међутим, намеће се питање: да ли су такви, уопште, имали икакву потребу за забављањем, браком и стварањем потомства?

Неки, пак, улазе у везу само да би били у вези, без икакве намере да таква веза прерасте у нешто озбиљније. Да ли то треба да нас изненађује? Наравно да не. Рецимо да постоје људи који једноставно желе да буду у вези да би појачали своје самопоуздање, да се не би осећали усамљено, да би се можда вратили у „форму“ и да се подсете како је то имати дечка/девојку. Незрели људи често улазе у везу и почињу да се забављају са неком особом да би та особа мислила уместо њих или се, напросто, бринула о својој другој половини.

Дешава се, такође, да неки људи улазе у везу како би емотивно повредили особу са којом су у вези. Код таквих особа је јако развијено самољубље и оне увек воле да су у праву. Успут, чине све да увек изгледају као жртве и да за сваки проблем у вези оптуже другу страну и пробају да манипулишу њоме. Контрола се огледа у настојању да се помно прати сваки покрет партнера. Жеља за контролом проистиче из мањка међусобног поверења и велике љубоморе.

Бива врло често да се људи у вези осећају несигурно, па почињу да „играју разне мале игре“. Једна од старих и проверених „игрица“ је стварање љубоморе код партнера. Стварањем љубоморе желе да провере колико је партнеру стало до њих.

II део – склапање брака

Брак је важна друштвена институција од вајкада, тако да свака држава има законе који се баве уређењем брачних односа. Православље браку, такође, придаје огроман значај као једној од седам Светих тајни.

Као биће заједнице, готово сваки човек у неком тренутку свог живота пожели да ступи у брак. Разлози су, наравно, различити, јер поред особених разлога разликују се и представе о томе како брак треба да изгледа и функционише.

Многи у брак не улазе искрено показујући своје особине. Такве особе, у периоду забављања, представљају себе у бољем светлу знајући да искреним показивањем и својих лоших особина, које никада нису желеле да мењају, никада не би оствариле брачну заједницу. У преварама овакве врсте обично учествују и родитељи, јер су врло често свесни да су дете лоше васпитали, па кроз лажно представљање покушавају да „поправе“ствар.

Дешава се да мотив ступања у брак буде остварење менталне и сваке друге доминације над супружником. У забављању се обећа решавање свих будућих проблема у браку договором и компромисом, а чим се брак склопи почиње ментални терор над супружником, јер је то први корак ка остварењу доминације. Она може да се остварује и непрестаним стварањем конфликата са циљем да се око неког питања изазове свађа. Свађа настаје тако што ће се заузети супротан став од става супружника. Затим се иде на оптуживање истог да је егоиста и себична особа, да се прети разводом и немогућношћу виђања деце.

Човек понекад зађе у године неостваривши брачну заједницу. Изгубе се многе прилике за брак из разноразних разлога, па како човек стари све више га хвата паника због нестварања породице. Када такве особе и започну везу врло често, што пре, хоће да окончају фазу забављања браком. Може се чинити на први поглед да оне то желе из чисте и искрене љубави, али касније постаје јасно да им се сваки наредни дан забављања чини као непотребан и чисто одуговлачење. Постане временом јасно да људи у годинама, напросто, сматрају да дуго забављање не мора нужно да води браку. Дуго забављање код њих изазива осећај да се партнер премишља јер одуговлачи с браком, па онда они не виде ни смисао забављања. Тада се јавља и њихова жеља да ту везу прекину. Веза се прекида, по мени, због њиховог става да док они „чекају“ партнера да се одлучи за брак, за то време могу да ступе у брак са неким другим, вољнијим.

Људи у годинама, такође, некад улазе у брак само да би добили децу. Забављање код њих обично бива кратко и убрзо прелази у брак, јер за такве људе примарни циљ брака је добијање потомства.

III део – Функционисање брака

Брак врло често западне у невоље, између осталог, зато што супружници немају јасну идеју шта сами очекују, а још мање знају шта особа са којом улазе у брак очекује, како од њих тако и од брака. Једноставно се људи олако упуштају у брак. Мисле да ће све у браку бити савршено јер се они међусобно воле, то јест заљубљени су једно у друго. Међутим, заљубљеност често замагљује реалну слику о особи у коју смо заљубљени, превиђамо њене мане и слабости.

Шта се онда догађа када у браку нестане заљубљености, а нема праве, искрене и дубоке љубави? Тада човек почиње да уочава све мане свог брачног друга. Понекад се јави жеља за прилагођавањем, а она онда покрене лавину питања и очекивања која се нису анализирала пре брака. И, настају проблеми. Обично долази до сукоба, јер се узрок проблема види само у брачном другу, а врло ретко у себи. Када су неслагања учестала, у данашње време људи се врло често одлучују за разводе, без икакве жеље да се отклоне потешкоће и да се браку пружи друга шанса.

Невоља је и то што се често проблеми у браку „гурају под тепих“. Неко се руководи размишљањем да баш зато што воли неку особу, не жели да је оптерећује својим проблемима. Такво размишљање, међутим, води до потпуног отуђења од брачног партнера и неминовно се завршава разводом.

IV део – васпитавање деце

Имати децу је сан већине. С друге стране многи и не размишљају о томе колико деце желе, а нарочито о томе како ће се односити према њима. На кој начин ће са својом децом успоставити комуникацију и колико ће имати близак однос са њима. Нема се јасна визија како треба правилно васпитавати децу и шта се васпитањем жели постићи.

Многи родитељи, напросто, желе да имају децу да би посредно излечили поједине своје комплексе или да преко њих остваре неке своје снове или амбиције које сами нису могли. У таквим случајевима деца се стављају у врло непријатан положај: од њих се очекују најбољи резултати у школи, успеси на такмичењима итд. Од најранијег узраста им се усађује потреба да по сваку цену морају да буду прва у свему што раде, а ако у томе не успеју, замера им се да нису довољно добра…

Велики број људи цени само материјалне вредности, па је то често разлог што се одлучују да имају само једно дете „да не би расипали богатство“1. Тако у већини случајева, када је дете јединац, почну да му се испуњавају све жеље, увек му се попушта, а то је сигуран пут да од свог детета створимо егоцентричног неспособњаковића.

V део – закључна разматрања

Забављње мора бити засновано на искреном односу. Дужни смо да себе увек представљамо баш онаквим какви јесмо, са свим врлинама и манама. Ако нас неко прихвати баш онаквима какви јесмо, то значи да нас та особа искрено воли. А када нас неко искрено воли, неће никада имати жељу да нас саобрази својој представи о нама која је створена у периоду заљубљености, пошто се та слика савршено поклапа са оним какви смо ми у реалности.

Сваком забављању требамо да приступимо тако као да ће се завршити браком. То треба да чинимо просто зато што на тај начин показујемо своју зрелост, одговорност, али и поштење и искреност. Уколико би били са неким из неких привремених разлога, а да му при том не кажемо наше праве намере, значиће да ми играмо игре са другим људима. Запитајмо се да ли би желели да са нама неко игра игре?

Пре ступања у брак мислим да би било добро да будући супружници живе заједно један одређен период, јер свако од нас има свој начин и ритам живота, па у том периоду могу да увиде чега је потребно да се у браку одрекну, како и да ли је могуће да се прилагоде вољеној особи.

У браку свако питање треба да се разматра са брачним другом и да се разреши на најбољи могући начин, или узајамно прихватљивим компромисом.Укључивањем брачног друга у свој живот, не само онда када нам је лепо већ и онда када нам је тешко, указујемо му поверење и показујемо жељу да никад, ништа нескривамо од њега.

Жртвовати се за брачног друга је врхунац љубави. Нема ништа лоше у подређивању себе свом мужу или својој жени. Ако је наш брачни друг талентованији од нас, сасвим је природно да му помогнемо у развоју тих талената.Притом особа за коју се жртвујемо треба да цени нашу жртву, јер тако исказује оданост и поштовање према нама.

Васпитање детета је комплексна тема. Њој се треба приступити одговорно, али и благо. Сматрам да децу треба да одгајамо тако да својим људским и моралним особинама буду пример свима, али и да буду спремна за живот.

Једна од главних врлина коју треба пренети на децу је љубав према књизи, као и свест да је једино што нам нико не може одузети-ЗНАЊЕ. Деци треба усадити потребу да сваки дан читају нешто; да сваке вечери буду паметнији и образованији него што су били јутра тог дана; да у читању књиге виде прилику за савршен интелектуални одмор.

Приликом васпитавања деце треба инсистирати да у свему што раде дају свој максимум, а ако то не учине да буду незадољна собом. Такође, деци треба ставити до знања да ће те их у свему подржавати Враћање личним поразима или грешкама једна је од битних ствари којима треба научити децу, јер само промишљањем о својим поразима и грешкама, и извлачењем правилних закључака из истих, могу да постану боља него што су била и да се суочавају са препрекама у свом животу.

Са децом треба од почетка градити отворен и искрен однос, без лажи и превара. На првом месту се морамо занимати самим дететом и његовим развојем. Треба осмислити такав однос са децом да не постоје табу теме, тако да наша деца имају слободу да нам се увек обрате када имају некакав проблем, али и свест да ћемо учинити све што можемо да превазиђу исти.

Развијање талената код деце је врло важно. Када се уочи неки таленат код детета, кроз васпитање и образовање га треба неприметно окретати у правцу тог талента, све док га дете само не буде свесно и само пожели да га развија.

1Раширен начин размишљања у једном делу Србије.