Новости России, Сербии, новости со всего мира

Опозиција је кључ напредка сваке државе. Демократија може да постоји само ако постоји опозиција, јер демократија не значи само владавину народа, већ и могућност избора. Без могућности избора нема ни слободе, већ постоји једноумље и диктатура или ако баш хоћемо долази до тираније. Ако нема опозиције у парламенту онда ће она да буде на улици, што онда доводи до револуције. Из пуно историјских примера сви можемо да закључимо да су и тираније и револуције ужасне и штетне.

Ја не желим да се бавим влашћу јер је држава онаква каква вам је опозиција таква вам је и држава. А каква нам је опозиција?

Наша опозиција може да се подели на традиционални СРС који никад и није хтео власт већ угодни живот у вечној опозицији који ји предводи вечни калкулант Др Војислав Шешељ и такозвану про европску опозицију то јест рециклирани ДОС(демократска  опозиција Србије),који је био 12  година на власти.

Програм СРС-а се сада свео само на велику Србију, странке на локалу практично да нема, Др Војислав Шешељ је своју председничку кампању водио уз ону ствар и преко оне ствари, тотално негативно, више је причао о другим кандидатима и њиховим програмима, него о свом програму. Негов председнички програм се свео на пар идеја, прекид преговора са ЕУ, велика Србија, и руска војна база на територији Србије иако Руска Федерација никада ни у једном свом документу није исказала жељу да поседује војну базу на територији Србије. Странка се претворила у породичну организацију, многи стари радикали као на пример Драган Тодоровић, нису у странци, иако је предизборни штаб СРС-а био најбоље организован и увек први објављивао тачне изборне резултате када је Драган Тодоровић био његов шеф, док је предизборни штаб СРС-а у расулу од кад га води Вјерица Радета. Миљан дамјановић је био кандидат СРС за градоначелника на градским изборима у Београду, на којима је Српска Радикална Странка  остварила катастрофалан резултат, јер је кампања скроз погрешно конципирана, где се Миљан Дамјановић нон стоп налазио у сенци Др Војислава Шешеља. СРС овакав какав је данас нема никакву будућност али су зато потреби радикални потези које могу да спроведу само они који схватају да је само радикално решење за ту странку, најбоље решење.

Рециклирани ДОС излази у неколико колона. Зашто? Због великог ега и огромног самозаваравања у коме живе самозвани лидери. При бављењу рециклиранима, поштено би било да се крене од Бориса Тадића. Ово се никако не ради из потребе да се подиђе његовом безграничном егу већ зато што мора од нечега да се почне. Бившег министра одбране и председник Србије, Борис Тадић је толико радио у интересу друштва и државе да му је додељено полицијска заштита. Ко год има дилеме зашто му је додељена полицијска заштита, нека погледа пример Војислава Коштунице, који се повукао из политике када је ДСС који ј он предводио, доживео крах на иизборима од кога се још увек није опоравио. Уз све своје грешке Војислав Коштуница треба да се цени због подношења оставке и повлаћења из политике. Пример који би многи требали да следе за добро овог друштва и државе. Борис Тадић је тилико самољубив да тврдоглаво остаје у политици и ако његова СДС, коју је формирао после изласка из ДС-а има подршку у друштву која је у оквиру статистичке грешке.

Вук Јеремић бивши министар спољних послова, председник Народне партије, коју је основаоа по изласку из ДС-а, посебна је прича. Он је своју председничку кампању организовао на јако чудан начин. Например у Крушевцу је његова Народна странка закупила локал у центру града, и на излоге истог  са унутрашње стране је било облепљено три џамбо плаката, са сваког од њих је грађане Крушевца, посматрала глава Вука Јеремића. После одређеног времена неко је излоге ишарао жутом бојом. Тако ишаранни су стајали јако дуго јер нити је Народна партија имала одбор у Крушевцу, нити је врх странке марио за то шта се дешава у провинцији. Јермић је недорастао било чему па ни одговарању на пријатељска питања водитељке. Партија му је пуна политичара из неких других странака који су жељни функције или пажње.

Драган Ђилас је посебна прича. Човек који се успешно оженио пар пута и још успешније развео није устању да одржи заједницу од двоје људи па свако треба да се запита како ли  ће да води државу. Још један самозаљубљени изданак Демократске странке који на парламентарним изборима неби имао никакви подршку у провинцији јер провинција мари за Београд исто онолико колико Београд мари за њу, а то је увек било ништа. Тако да је оно његово хвалисање успесима у Београду у Поморављу без значаја.

Зоран Лутовац нови председник ДС-а је као амбасадор Србије у Црној Гори ништа није урадио на побољшању положаја Срба у Црној Гори, али је фактом избора на мето председника ДС-а доказао да поседује страст према функцији коју има сваки Црногорац поседује  у огромним количинама. Они су спремни да јуришају на било  какву функцију макар то била и функција трулог и гњилог ДС-а.

Ову само најјачи примери људи без срама и поштења које чине или СРС или такозвани Савез за Србију, кога чине рециклирани функционери ДОС-а, је  и смислио програм од 30 тачака(Недељник број 340. стране  18-21). У програму се помињу пољопривреда и енергетика као стратешке гране  развоја Србије. Здраворазумско питање је а где је ту индустрија? Одговор је јасан, нема је. Зато што је ДС спровео катастрофалну приватизацију, а Динкић отерао домаће банке у стечај. Ово је основни разлог сиромаштва у Србији, и ругање је народу, тачка у програму која се бави борбом против сиромаштва, јер они који су нас довели до сиромаштва никако не могу да се боре против истог.

Ни једна опозициона странка или савез неће да имају успеха против ове влати док сами не почну јавно да признају своје грешке, док не сиђу у народ, док не престају да га гледају са висине и са презиром, док не схвате да се гласови скупљају на малим темама које се тичу обичних људи и њихових проблема, а не  празним фразама о великој Србији или грађанском друштву, ЕУ...