Новости России, Сербии, новости со всего мира

Сви на овој слици видите импровизовано копље. Неко би, на први поглед, рекао да се ради о безазленој дечијој играчки. Кад се мало боље погледа, међутим, види се да је реч о хладном оружју за које би, по нашим законима (уколико би га полиција нашла код грађанина Србије) , уследила затворска казна. Али, у овом случају је копље пронађено на граничном прелазу „Батровци“ , поред камиона, и заоставштина је „доброћудних“ миграната са којима се наше власти радо сликају док им деле хуманитарну помоћ и сијасет уступака!

Ја сам на граничном прелазу, чекајући, потрошио 15 такозваних „арбајта“  и у колони ми је истекло радно време (а радно време је постало и недовољно за возаче теретњака, кад треба да пређу наше граничне прелазе) . Морао сам, чак, да станем на 100 м од царинске кућице и ту проведем ноћ.

Одједном, у току ноћи, осетио сам љуљање камиона. Чуо сам буку и видео да неко покушава да отвори врата кабине. Померио сам завесу и, кад сам погледао кроз прозор, имао сам шта да видим: преко 50 миграната је, скривено у каналу, чекало прилику да упадне у камионе. Управо су вршили операцију упада у мој камион и пошто сам превозио ствари превише вредне да би били стрпљиви, оштетили су, док су је скидали, и царинску бломбу. Да у свему буде више ироније, украли су и сигурносни локатор, а изнели су кутије са робом вредном скоро 10 000 евра. После тога су напустили возило.

Из страха за сопствени живот, пошто је колега из моје фирме имао близак окршај с мигрантима на граничном прелазу „Келебија“ , кад је изашао да их отера од камиона, а они на њега потегли нож - нисам напуштао возило до зоре. Пошто је свануло, изашао сам и видео да су царинска обележја оштећена.

Отишао сам до цариника, који је позвао колегу и заједно смо утврдили да фали роба и, наравно, пратећи локатор. Увидели су да се локатор кретао до мигрантског центра у Адасевцима и назад по шуми, где је вероватно и сад био. Сигурно је, закључили смо, дошло и до физичког оштећења локатора.

Али, на страну разбојништво - ја сам нашао и ово хладно оружје са слике и морам похвалити цариника и рећи да је он копље фотографисао и послао слику шефу у Београду, уз молбу да се ствар „прогура“ на виши ниво и сазна се, тако, шта се дешава са све опаснијим случајевима мигрантских испада. Јер, то одавно нису мирне избеглице, него људи спремни на разна непочинства. Не верујем да је он наишао на разумевање било кога из Београда, пошто је све што се дешава изван дотичног града, за житеље престонице посао „обичних смртника“ .

Да зло буде веће, кад сам се, у поменутом случају, обратио пограничној полицији, добио сам штури одговор: за те случајеве задужена полицијска станица у Шиду. Позвао сам ту станицу и, после неког времена, њихова патрола се појавила. Кренули су са испитивањем, али нису показали никакво разумевање ни стручност. Дотични полицајац је рекао: „Ко ти је крив, кад кршиш закон, по коме треба да вас је двојица у посади и један да спава, а други да обезбеђује товар и камион!“ Видело се да дотични господин не познаје закон ни мало, пошто по овоме већина видова самоодбране подлеже кривичном гоњењу и возачи, у случају да су и „стражари“ , не могу да их примене, а могу да заврше врло трагично док  покушавају да одбране туђ камион који њима служи да поштено зараде за живот.

Не верујем да ће ово имати одјека у нашим државним службама, али морам да предочим: овај посао је постао преопасан за нас возаче, због све веће хорде миграната које се слободно шетају аутопутевима! Нека Србин проба да иде аутопутем пешке – власти неће оклевати да га казне и то „добро“ . Али, пошто наш закон не познаје „мигранте“ , јер за њих је изгледа неко дебело наплатио Европи - баш исти закон брига шта мигранти раде и њих на ову територију (где су слободни да се шетају и дивљају) пристиже све више.

Морам напоменути још и то да, док чекамо на терминалу да се „папиролошка“ процедура доведе до краја, наша погранична полиција понекад извуче и стотину миграната из теретњака. Мигранти упадају у камионе док колеге покушавају да, на паузи, ухвате мало сна. Нажалост, многи и промакну нашој полицији, па хрватске службе (на њихово „особито“ задовољство) пишу мојим колегама казне за царинске прекршаје, стављајући их, тиме, у безизлазан положај: колеге морају да плате више хиљада евра казне или иду у затвор ни криви ни дужни, а камион им завршава „у жици“ . Мигранте хрватска полиција, најчешће, уз шалу и смех враћа назад у Србију и онда чека следећу жртву, да га казни и конфискује теретњак!

„Комшије“ не би биле „комшије“ кад не радиле на новим пакостима, па најчешће писменим путем захтевају да сваки камион има бломбу при уласку. Наиме, свесни су да мигранти имају разне начине за улазак у камионе, а да смо ми у немогућности да проверимо товар, пошто имамо царинска обележја. То нас ставља у огромне финансиjске проблеме, а Хрватска пуни свој буџет преко леђа невиних људи.

Боли то што мигранти, све време, пролазе некажњено и уз осмех настављају своје походе на нас.

Ви знате да они имају у Србији бољу медицинску негу и већу помоћ од државе од било којег грађанина Србије. Све то иде преко наше грбаче. Почели су, ето, да праве хладна оружја и спремни су да било коме науде. Не презају ни од кога, нити би жалили неког нашег грађанина.

Позивам државу да реши овај проблем их врати одакле су дошли. Најмање међу њима има Сиријаца који беже од рата, а Пакистанаца и Авганистанаца има „колико хоћеш“ .

Где су они кренули? Шта ће они овде? 

Бојим се да полако долазимо до тачке где ће они почети, као у Француској (пред, нпр. луком за испловљавање у Енглеску) , да праве барикаде, онемогућавају камион да се креће и ускачу, чак, у кабину док је камион у покрету...

Угрожени смо и више не знамо коме да се обратимо за помоћ. Наша држава је глува, а за БИА-у је битно да истражи зашто се неко „брдо срушило“. 

Све то, док се потенцијалне убице сваку ноћ се шуњају око наших камиона.