Новости России, Сербии, новости со всего мира

Срби воле тешке речи.

Aли, проблем с великим биткама, кад су стварно велике, је што никад не морају да се понове. Довољно је, као Домановићев во, хвалити се да су ваши преци вукли неку лубарду или хаубицу. Али док се битке одвијају, битке су само битке. Велики ратник себе не доживљава као великог (величина је плод кротости) . Митопоетска обрада проналази у њему оно вечно и поставља га на пиједестал, који је обично од камена, а камен, у кризним временима, зна да појефтини и постане подложан кич-варијантама.

И тако висина остаје заробљена на висини. Мали људи, ћифте и калкуланти, гамижу доле под постаментима Карађорђевих или Душанових бисти, показују прстом и говоре: „Ко нама шта може, види ко смо ми, у ствари.“

А за то време – траје трговина. Свашта се може протнути испод громопуцателне реторике, између пробраних речи и кроз лаконски говор.

Може се, на пример, превидети какав си ти и колико си ти пример нашег општег суноврата и изместити проблем горе, на поприште великих геополитичких судара. Али, сукоб цивилизација се одвија и у нечијем клозету. Није толико битно шта ти мислиш о Сирији или НАТО-у, колико шта мислиш о свом паркинг месту.

Или: може се јефтино купити принципијелност, речима типа: „Од сад више не једем крашове чоколадице!“ Или - „никад више у Дубровник на летовање.“

Чудна ми чуда.  

Боље, хајде нека неко покуша да стави пред свршен чин већину данашњих Срба (посебно „националиста“ и сл.)  и натера их да бирају између мобилног телефона и псалтира.

Већина ни нема псалтир. Бојим се да су већ шутнули све изборе ђакона Авакума у неповрат.

Или нека им неко искључи телевизоре, пресече им проток свих тих готових наратива о вери и нацији, о држави и заветима... и пусти да се поново одреде према својим “најк” патикама, према тржним центрима, према брусхалтерима и водокотлићима. Према било чему свакодневном. Кладим се да би наставили да живе потпуно несметано. Можда не као Срби, али несметано... С реториком би отишло и све племенито.

Или - не би?

Тек, постмодерно доба нуди много шта, али оно у чему је најизобилније су самообмане. Уопште не морате да идете на Косово да бисте убили Мурата, довољно је да укључите рачунар и ставите слушалице. Нема потребе да убијате аждаху у овом животу, видео-игре их дају безброј.

А кад праве битке почну?

Колико ће ту бити непријатних изненађења.