Новости России, Сербии, новости со всего мира

Oсновна дужност и сврха новинарства је да служи друштву. Новинарство има дужност и задатак да буде савест друштва, коректив власти, и информатор друштва. Ниво демократије у једном друштву може да се мери квалитетом новинарства.

Постоји и оно друго новинарство које може да се назове псеудо-новинарством, а по садржини се не разликује од опсенарства, а за циљ има новац, а не истину. То псеудо новинарство не преза ни од чега да би достигло велики тираж, јер велики тираж значи много новца и могућност да се заради од реклама, то обично значи да приватни власник има за циљ да објављује све оно што му подиже продају.

Постоји и такозвано интернет новинарство које има за циљ да привуче што више посетилаца,а самим тим и могућност да неко плати власнику сајта за рекламни простор на сајту. Уредници сајт прибегавају разним методама да би се посета повећала. Један од омиљених је бомбастичан наслов

Један од главних разлога стања у српском друштву је квалитет новинарста у Србији. Зашто? Зато што се објављују шокирајуће вести, после којих читалац може да буде срећан зато што је жив. Пласирају се сасвим неважне вести, често са бомбастичним насловом, а пошто људи у Србији често немају живаца да читају даље од наслова онда често доносе закључке само на основу наслова, при чему наслов често не одговара суштини чланка.

Б92 важи за посећен сајт, поуздан извор информација, с пуно коментара. У вези с протеривањем руских дипломата због наводног тровања Сергеја Скрипаља, објављена је и вест под насловом „Премијер да каже зашто само ми нисмо протерали Русе“. Наслов шокантан, али за обичног грађанина Србије тотално небитна вест која никако није везана за њих саме и никако не утиче на његове животе. Када се отвори линк и прочита цела вест, јасно је да се ради о Словачкој. Да је наслов другачији и да се ставило до знања да је вест везана за Словачку ретко ко би отворио линк. Мало ко зна ко је премијер и председник Словачке, и шта је то вишеградска група, и све у свему ништа грађани Србије не би пропустили да вест није ни објављена. Ово је само очигледан пример рада новинара у Србији.

Све док је у Србији новинарство такво какво јесте, Србија не може напред. Док се не постави питање шта ће нам толике фонтане, и ко је то смислио, док се не пише о положају инвалида у друштву као најугроженијој групи у друштву, или о било којој теми која није сензационалистичка, већ друштвено потребна , неће нам бити боље.