„Волео бих да вам могу дочарати ту камениту громаду која се прстенасто оцртава према небу. Необична је противречност да је то уточиште деспотизма саздано у име слободе, јер је Кремљ представљао бедем који су Руси подигли да се одбране од Калмика. Те зидине са двојаком наменом штитили су независност државе, али су истовремено служиле владаочевом самовлашћу. Оне су се смело поводиле за дубоким кривуљама тла; када падине тла постану сувише стрме, бедем се спушта степенасто; огромни су ти степеници између земље и неба; то су лестве дивова који ступају у бој са боговима.“
Маркиз де Кистин у књизи „Русија 1839“, „Службени гласник“ 2009.