„У томе је тајна руског духа. Тај дух је усмерен ка последњеми дефинитивном, према апсолутном у свему: према апсолутној слободи и апсолутној љубави. Али у природно-историјском процесу влада релативно и просечно. И зато руска жудња за апсолутном слободом у пракси одвише често доводи до робовања релативном и просечном, а руска жудња за апсолутном љубављу до непријаљства и мржње“
Николај Берђајев у есеју „Душа Русије“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.