„Немац себе осећа као унутрашњег организатора, који уноси ред и дисциплину, у светски хаос. Тако је Немац у области мисли, у философији, тако и практичном животу, у државном уређењу, у индустрији, у војној техници, увек надахнут категоричким императивом и једино себе самог сматра способним за испуњење дужности.“
Николај Берђајев у есеју „Религија Германизма“ објављеном у књизи „Човек и машина“ „Бримо“, Београд 2002.